POKUŠAN ATENTAT NA VUČIĆA?! OTPAO TOČAK na Vučićevom automobilu, on prešao u drugo vozilo! (VIDEO)

 

Na putu ka Mokrinu na službenom automobilu predsednika Aleksandra Vučića otpao je deo točka, a video snimak incidenta se prenosi po medijima i na društvenim mrežama.

Radi se o blindiranom automobilu specijalno namenjenom za prevoz zvaničnika, tako da za sada nije jasno kako je došlo do ovog incidenta, prenosi Tanjug.

Predsednik Vučić rekao je danas na skupu u Kikindi da mu je "pukla guma" na putu do Mokrina. Kako je potvrđeno Tanjugu u Predsedništvu, na vozilu u kojem se nalazio predsednik zapravo nije pukla guma, već je otpao točak.

Predsednik Vučić je posle incidenta prešao u drugo vozilo i nastavio obilazak Srednjobanatskog okruga.

U izjavi za Informer TV, Aleksandar Vučić je rekao da je nakon posete Melencima na putu ka Mokrinu došlo do pucanja gume na vozilu. "Posle posete Melencima išao sam za Mokrin pre samog velikog mitinga u Kikindi i na tom putu u svom automobilu bio. Daću vam nekoliko objašnjenja. Dakle, da li je pukla, eksplodirala guma sa svim platnima ili kako ja mislim ili Bog zna šta drugo, to je na nadležnim organima da utvrde i to će da utvrde. Stigao sam u Mokrin i prešao u drugi automobil."

Istražni organi MUP-a su odmah izašli na teren. Istraga je u toku.

Владислав Ђорђевић: СТУДЕНТСКИ ПРОТЕСТАНТИ

Foto Radule Perišić/ATAImages

Већина студентских протестана има добре намере: они желе да поправе стање у друштву које је очајно. Њихове добре намере треба поздравити. Али добре намере нису довољне за проперитет. Добре намере – како каже пословица – воде у пакао. Остаје спорно ко су организатори протеста. Ко их води? Ко их подупире? Студенти се сигурно нису спонтано организовали. Иза њих сигурно стоји нека организација или колопрет организација. Да ли су то масони, чији је члан Драган Бјелогрлић? Да ли је то Став, чији је коловођа Мила Пајић? Да ли су то Двери, чији је председник Иван Косић? Да ли је то ДСС, чији је председник Милош Јовановић? Да је је то Странка слободе и правде, чији је руководилац Маринка Тепић? Да ли је то странка Морамо, чији је руководилац Алксандар Ћута Јовановић? Да ли је то Зелено-леви фронт, чији је члан Радомир Лазовић? Да ли је то Народни покрет Србије, на чијем челу је Мирослав Мики Алексића? Да ли је то странка Заједно, чији је председник Небојша Зеленовић? Да ли је то Демократска стрнака, чији је председник Срђан Миливојевић, а бивши председници Бојан Пајтић и Зоран Лутовац? Да ли су то бивши чланови ГСС, чији је некада функционер био Горан Јешић? Да ли је то покрет Марш са Дрине, чији је представник Иван Бјелић? Да ли је то странка Ново лице Србије, чији је председник Милош Парандиловић? Да ји је то Покрет слободних грађана, чији је председник Павле Грбовић? Да ли је то иницијатива Крени-промени, чији је представник Саво Манојловић? Да ли је то Факултет политичких наука у Београду на којем студира Павле Цицварић, повезан са политичком организацијом „Србија против насиља” Драгана Ђиласа? Да ли је то Одсек за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, на којем предаје Динко Грухоњић? Да ли је то ТВ Нова С, на којој ради Зоран Кесић? Да ли је то Н1 која јасно подржава протесте? Да ли су то србомрсци и црногорски сепаратисти, које код нас води Брајан Брковић? Да ли је то лист „Таблоид”, чији је уредник Милован Бркић? Да ли је то Београдски универзитет, на коме предају социолог Јово Бакић и историчар књижевности Мило Ломпар, а који протесте подржавају? Да ли је то Одсек за историју на Филозофском факултету на којем студира Бранислав Ђорђевић, а који је члан студенте групе Став? Да ли је то Одсек за филозофију Филозофског факултета у Новом Саду, на којем је дипломирао Милан Погачар, а који је сада активиста Грађанског покрета „Браво” из Новог Сада? Да ли је то група грађана „Буди херој”, коју води инфлуенсер Миша Ронин Баћилов? Да ли је то НВО Кровна организација младих Србије, коју води лажни студент, власник и директор фриме ДП медија Никола Ристић?

Неко стоји из свих студентских протестаната. Не знам тачно ко. Нека упућенији одговоре на то питање. Нисам стучњак за политику, али ипак предлажем опрез. Људи добрих намера лако могу бити заведни и злоупотребљени.

 

Промоција књиге "Феминизам и хришћанство" Владислава Ђорђевића

Промоција књиге "Феминизам и хришћанство" Владислава Ђорђевића, биће одржана у понедељак 25. новембра у 19 часова у Друштву књижевника Војводине, у улици Браће Рибникар број 5.

О књизи ће говорити: Сања Демировић, Милорад Вукашиновић, Владимир Потерјахин, Остоја Симетић
и аутор књиге Владислав Ђорђевић.

После промоције cocktail party.

Добро дошли.

ДРЖАВО РЕАГУЈ И СПРЕЧИ ЗЛОСТАВЉАЊЕ ДЕЦЕ!

 

Отуђење је тежак облик насиља у породици који држава мора да препозна и санкционише. Морају постојати санкције против несавесног родитеља – отуђивача. 

Не смемо се задовољити фразама типа ЈЕДАН ДАН...дете ће све то разумети...а да свесно не помињемо кад је тачно тај дан и да ли ће се то уопште десити!!!

Напомене: Да би извршио отуђење, отуђивач примењује најперфидније злочиначке и монструозне фашистичке методе које имају само један циљ: величање отуђивача и подстицање мржње ка другом родитељу!

Истражите шта све то подразумева: превара, уцена, претње, принуда, лажне оптужбе, крађа идентитета, фалсификовање, мито, корупција...

Професори кривичног права, јавни тужиоци реагујте и спречите та кривична дела!! Има ли већег злочина од тога: детету одузети једног родитеља???

Извор: https://pravdazatate.blogspot.com/2024/11/blog-post.html#more

ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: „РОДНО СЕНЗИТИВНИ ЈЕЗИК” У ЕНГЛЕСКОМ

У последње време код нас се много расправља о „родно сензитивином језику” („gender sensitive language”). Он подразумева присилно коришћање социјалних фемининатива.

Али у енглеском језику феминисткиње не инсистирају на „родно сензитивном језику”, него управо на „родно неутралном језику” („gender neutral language”). На пример, оне не предлажу да се поред речи председавајући („chairman”), користи и женски облик председавајућа („chairwoman”); не предлажу да се поред речи полицајац („policeman”), користи и женски облик полицајка („policewoman”); не предлажу да се поред речи ватрогасац („fireman”), користи и реч ватрогаскиња („firewoman”). Напротив, они желе да избришу „родне” разлике у језику, па прописују као правилне само облике „преседавајућа особа” („chairperson”), „особа која се бави полицајским послом” („policeperson”) и „особа које се бави гашењем ватре” („fireperson”). Дакле, у језичком смислу трендови су управо супротни. Ипак, циљ свих језичких иновација је исти. У оба случаја жели се укинути мушка језичка присутност. По мени, све те феминистичке присилне иновације су не само непотребне, него и штетне. Треба користити језик као и досад што се користио, а корисне иновације ући ће у језик саме по себи без присиле и наметања. Народ – укључујући и његов образовани део – користиће речи које сматра да су му потребне. Насилно прописивање социјалних фемининатива је непотребно и штетно. Присила на пољу говора и писања гуши елементарно прво на слободу изражавања.

ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: ПОЛИТИКА И ИДЕОЛОГИЈА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Foto: nsuzivo.rs

Филозофски факултет у Новом Саду основан је 1954. да би био симбол и заштитник војвођанске аутономије. Дакле, он има дугу аутономашку традицију. Један од најутицајнијих аутономаша на том факултету био је Радивој Степанов, отворни симпатизар Чанкове Лиге социјалдемократа Војводине. Ширио је аутономашке идеје предавајући „Теорију права и државе” на студијској групи за филозофију и социологију.

Црногорски сепаратизам је отворено подржавао Миленко Перовић, некада шеф одсека за филозофију. Био је председник Комисије за стандардизацију црногорског језика која је 2010. објавила „Правопис црногорског језика” и „Граматику црногорског језика”. Упокојио се 2023, али има своје настављаче, црногорске сепаратисте у Војводини, попут Брајана Бркића, такође пореклом из Црне Горе.

Хрватски лоби на Филозофском факултету предводи Ивана Живанчевић Секеруш, професорица предмета „Хрватска књижевност XIX и XX века” и „Преглед хрватске књижевности”. Она је била и четрнаест година деканица на том факултету. За то време била је заштитница свих антисрпских кадрова. Не само то, била је и непотиста. Свог супруга Павла Секеруша је поставила на чело Одсека за италијанске и ибероамеричке судије, иако за тако нешто нису постојали формални услови. Наиме, недостајало је кадрова. Као сам незванично сазнао, њен муж је заправо прикривени хомосексуалац, а она не само да је то толерисала, него је наводно била и и његов макро. На знам да ли је то тачно, али тако сам чуо од оних који су раде на том факултету.

Миљеник Иване Живанчевић Секеруш је Марко Шкорић, некада предавач на Одсеку за социологију, а једно време и шеф Одсека за социјални рад. И он је огрезао у непотизам, јер је своју супругу Јовану Шкорић, иначе бившу студенткињу, поставио за предавача на том одсеку. Она је сада шеф тог Одсека. Његов биски пријатељ је Русин Алексеј Кишјухас, прононсирани другосрбијанац и критичар Српске Православне Цркве.

Ипак, најизразитији хрватски и антисрпски лобиста на Филозофском факултету је Динко Грухињић. сива еминенција Одсека за медијске студије. Тај Одсек је попуњена свим антисрпским кадровима. На пример, заменица шефа студијског програма журналистика је Јелена Клеут, чувена отпорашица, иначе ћерка Марије Клеут, која је тај одсек и основала. Јелена Клеут и координарорка студијског програма комуникологија и односи са јавнишћу. По мени, та кадра је добрим делом одговорна за тотално срозавање новинарске професије.

Иначе, Динко Грухоњић антисрпску пропаганду шири не само на Филозофском факултету, него и преко Војвођанско-истраживачко-аналитичког центра (VOICE), чији је он главни и одговорни уредник. Ширио ју је и у Независном друштву новинара Војводине (НДВД), чији је био председник од 2006. до 2014. Ширио ју је и као шеф дописништва Новинске агенције Бете за Војводину. Војвођански сепаратизам шири и као заменик главне уреднице информативног Портала грађанске Војводине Аутономија. Парадоксално је то да тај војвођански сепаратиста на првом месту није из Војводине, него из Бањалуке.

На Филозофском факултету деловала је и Свенка Савић, једна од родоначелница радикалног феминизма код нас. Она је однивач феминистичких Женских студија и истраживања „Милева Марић Ајнштајн” у Новом Саду и Центра за родне студије у Београду. Феминистичку идеологију је ширила предавајући тако опскурне курсева као што су: „Род и језик”, „Увод у родне студије” и „Феминистичка теологија”. Она је створила плејаду феминисткиња које сада делују у свим нашим институцијама. Сада су лучоноше радикалног феминизма на Филозофском факултету: Љиљана Пешикан-Љуштановић, Светлана Томин и Владислава Гордић Петковић.

На том фаултету је деловала и др Зорица Кубурић, жена конзератиних моралних схватања, али која је преко часописа „Религија и толеранција” ширила протестантско секташтво.

Све у свему, овај факултет има дугу традицију упоришта војвођанских аутономаша, хрватских и црногорских националиста и сепаратиста, геј лобиста, феминиста, масона, глобалиста и секташа.

Људи патриотских свхатања су скрајнути. Један од њих, Дејан Микавица, нажалост, недавно се упокојио. Са патриотских позиција је деловао и Драган Станић. Нажалост, он није више на том факултету, али је на срећу и даље председник Матице српске. Са патриотских позиција на том факултету делује мали борј људи, укључујући Исидору Бјелаковић и брачни пар Шљукић.

Сада је ректор Универзитета др Дејан Мадић. Он је омогућио да студент-продекан буде млади српски патриота Дамјан Вакањац и да у амфитеатру Ректората Српска Православна Црква може да организује трибине. И поред тог помака, Филозофски факултет је и даље донжон другосрбијанштине. Да се ја питам, ја бих сравнио ту бастиљу, јер је то легло антисрпских кадрова.

 

ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: ПОЛОЖАЈ ЖЕНА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Фото: Градске инфо

Наши филозофски факултети су постали донжони радикалног феминизма. На њима су се размилеле феминисткиње чија је основа теза та да су жене „неравноправне” у нашем друштву. Да ли је то тако просудимо анализарајући заступљeност жена управо на Филозофском факултету у Новом Саду, на којем су феминисткиње иначе најгрлатије.

На Одсеку за англистику постоји Студијски програм Енглески језик и књижевност и Студијски програм Енглески језик и књижевност са другом страном филологијом (немачки, руски, француски; у припреми: италијански и шпански). Шеф одсека је проф. др Наташа Милићевић, а заменик шефа проф. др Аријана Лубурић Цвијановић. Координаторка ОАС Енглески језик и књижевност са другом страном филологијом је проф. др Борислава Ераковић, а секретар Одсека је Оливера Антић Пејчић.

Шеф Одсека за филозофију је проф. др Уна Поповић, а заменик проф. др Дамир Смиљанић. Секретар Одсека је Jeлeнa Tривунић Maлeшeвић.

Шеф Одсек за германистику је проф. др Каталин Озер, а заменик шефа је проф. др Мирјана Зарифовић Грковић. Секретар Одсека је Jeлeнa Tривунић Maлeшeвић.

Шуеш Одсек за хунгарологију је проф. др Ева Толди, а заменик шефа је проф. др Едита Андрић. Секретар Одсека је Илдико Грња.

Шеф Одсек за историју је проф. др Ђура Харди, а заменик шефа је проф. др Ненад Нинковић. Секретар Одсека је Jeлeнa Tривунић Maлeшeвић.

Шеф Одсека за компаративну књижевност је проф. др Владимир Гвозден, а заменик шефа је проф. др Бојана Стојановић Пантовић. Секретар Одсека је Ана Топољски.

Одсек за медијске студије има два студијска програма: Студијски програм Журналистика и Студијски програм Комуникологија и односи са јавношћу. Координатор ОАС Журналистика је доц. др Смиљана Милинков, а заменик шефа је проф. др Јелена Клеут. Координатор ОАС Комуникологија и односи са јавношћу је такође доц. др Јелена Клеут, а секретар Одсека је Ивана Симовљевић Јокић.

Шеф Одсека за педагогију је проф. др Слађана Зуковић, а заменик шефа је проф. др Станислава Марић Јуришин. Секретар Одсека је Јасна Милошевић.

Шеф Одсека за психологију је проф. др Љиљана Михић. Заменик шефа је проф. др Бојана Динић. Секретар Одсека је Јасна Милошевић.

Шеф Одсека за романистику је проф. др Диана Поповић, а заменик шефа је проф. др Наташа Радусин Бардић. Секретар Одсека је Ана Топољски.

Шеф Одсека за румунистику је проф. др Марина Пуја Бадеску, а заменик шефа је проф. др Лаура Спариосу. Секретар Одсека је Драгана Радевић.

Шеф Одсека за русинистику је доц. др Ана Римар Симуновић, а заменик шефа је др Александар Мудри. Секретар Одсека је Ана Топољски

Шеф Одсек за славистику је доц. др Наташа Ајџановић, а земеник шефа је доц. др Маја Крстић. Секретар Одсека је Драгана Радевић.

Шеф Одсека за словакистику је проф. др Јасна Ухларик, а заменик шефа је проф. др Марина Шимак Секретар катедре је Ана Топољски.

Шеф Одсека за социологију је проф. др Јована Чикић, а заменик шефа је проф. др Алексеј Кишјухас. Секретар Одсека је Оливера Антић Пејчић.

Шеф Одсека за српски језик и лингвистику је проф. др Исидора Бјелаковић, а заменик шефа је проф. др Марина Курешевић. Секретар Одсека је Драгана Радевић.

Шеф Одсека за српску књижевност је проф. др Сања Париповић Крчмар, а заменик шефа је проф. др Невена Варница. Секретар Одсека је Ивана Симовљевић Јокић.

Шеф Одсека за италијанске и ибероамеричке студије је проф. др Александра Блатешић, а заменик шефа је проф. др Бојана Ковачевић-Петровић. Секретар Одсека је Илдико Грња.

Шеф Одсека за Социјални рад је доц. др Јована Шкорић, а заменик шефа је доц. др Јелена Танасијевић. Секретар је Ивана Симовљевић Јокић.

Координатор студијског програма за Културологију је проф. др Жељко Милановић, а секретар је Илдико Грња.

Координатор зе конференцијско, стручно и аудио-визуелно превођење је проф. др Борислава Ераковић. Секретар је Јелена Тривунић Малешевић. Секретар Факултета је Мирјана Галоња. Координатор Службе за студентска питања и наставу је Жељка Несторовић-Токош. Шеф Службе за финансијске и материјалне послове је Мирослав Радека. Шеф Техничке служба је Миладин Трифковић. Шеф Сужбе за опште и правне послове је Мирјана Алановић. Шефови Службе за опште и правне послове, тј. јавне набавке су Вања Фекић и Соња Костовић. Шеф Писарнице је Дејана Рончевић Вулановић. Шефови Информатичке службе су Маја Ховањски и Зоран Милошевић. Координатор Канцеларије за међународну сарадњу и пројекте је Љиљана Сиришки. Шеф Библиотеке је мр Наташа Белић. Шеф кабинета декана је Исидора Гордић Фисковић.

Како се види, на Филозофском факултету у Новом Сад готово сва руководећа и административна места држе жене. Жене држе и већину предавачких, тј. професорских места. Жене чине и већину студената. Стога се намеће питање: да ли у тој установи треба спроводити „политику родне равноправности”? Жене у тој институцији апсолутно доминирају, па је било каква „политика родне равноправности” сувишна. Ако већ инсистирамо на „политици родне равноправности”, онда на Филозофском фаулутету у Новом Саду на руководећа и предавачка места треба да дођу мушкарци. Али то се неће догодити, јер је „политика родне равноправности” кодно име за избацивање мушкараца са руководећих места свуда, па и у просвети. Зато очекује на филозофским факултетима ликвидацију и она мало мушкараца који су на њима остали. Сваког мушкарца који оде у пензију замениће нека жена. Полако се остварује план феминисткиња да жене преузму комплетно школовање и васпитање младих. Полако добијамо, а већ смо и добили, читаве генерације студената феминистичких пудлица који шене на свако феминистичко бацање коске.