ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: „РОДНО СЕНЗИТИВНИ ЈЕЗИК” У ЕНГЛЕСКОМ

У последње време код нас се много расправља о „родно сензитивином језику” („gender sensitive language”). Он подразумева присилно коришћање социјалних фемининатива.

Али у енглеском језику феминисткиње не инсистирају на „родно сензитивном језику”, него управо на „родно неутралном језику” („gender neutral language”). На пример, оне не предлажу да се поред речи председавајући („chairman”), користи и женски облик председавајућа („chairwoman”); не предлажу да се поред речи полицајац („policeman”), користи и женски облик полицајка („policewoman”); не предлажу да се поред речи ватрогасац („fireman”), користи и реч ватрогаскиња („firewoman”). Напротив, они желе да избришу „родне” разлике у језику, па прописују као правилне само облике „преседавајућа особа” („chairperson”), „особа која се бави полицајским послом” („policeperson”) и „особа које се бави гашењем ватре” („fireperson”). Дакле, у језичком смислу трендови су управо супротни. Ипак, циљ свих језичких иновација је исти. У оба случаја жели се укинути мушка језичка присутност. По мени, све те феминистичке присилне иновације су не само непотребне, него и штетне. Треба користити језик као и досад што се користио, а корисне иновације ући ће у језик саме по себи без присиле и наметања. Народ – укључујући и његов образовани део – користиће речи које сматра да су му потребне. Насилно прописивање социјалних фемининатива је непотребно и штетно. Присила на пољу говора и писања гуши елементарно прво на слободу изражавања.

ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: ПОЛИТИКА И ИДЕОЛОГИЈА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Foto: nsuzivo.rs

Филозофски факултет у Новом Саду основан је 1954. да би био симбол и заштитник војвођанске аутономије. Дакле, он има дугу аутономашку традицију. Један од најутицајнијих аутономаша на том факултету био је Радивој Степанов, отворни симпатизар Чанкове Лиге социјалдемократа Војводине. Ширио је аутономашке идеје предавајући „Теорију права и државе” на студијској групи за филозофију и социологију.

Црногорски сепаратизам је отворено подржавао Миленко Перовић, некада шеф одсека за филозофију. Био је председник Комисије за стандардизацију црногорског језика која је 2010. објавила „Правопис црногорског језика” и „Граматику црногорског језика”. Упокојио се 2023, али има своје настављаче, црногорске сепаратисте у Војводини, попут Брајана Бркића, такође пореклом из Црне Горе.

Хрватски лоби на Филозофском факултету предводи Ивана Живанчевић Секеруш, професорица предмета „Хрватска књижевност XIX и XX века” и „Преглед хрватске књижевности”. Она је била и четрнаест година деканица на том факултету. За то време била је заштитница свих антисрпских кадрова. Не само то, била је и непотиста. Свог супруга Павла Секеруша је поставила на чело Одсека за италијанске и ибероамеричке судије, иако за тако нешто нису постојали формални услови. Наиме, недостајало је кадрова. Као сам незванично сазнао, њен муж је заправо прикривени хомосексуалац, а она не само да је то толерисала, него је наводно била и и његов макро. На знам да ли је то тачно, али тако сам чуо од оних који су раде на том факултету.

Миљеник Иване Живанчевић Секеруш је Марко Шкорић, некада предавач на Одсеку за социологију, а једно време и шеф Одсека за социјални рад. И он је огрезао у непотизам, јер је своју супругу Јовану Шкорић, иначе бившу студенткињу, поставио за предавача на том одсеку. Она је сада шеф тог Одсека. Његов биски пријатељ је Русин Алексеј Кишјухас, прононсирани другосрбијанац и критичар Српске Православне Цркве.

Ипак, најизразитији хрватски и антисрпски лобиста на Филозофском факултету је Динко Грухињић. сива еминенција Одсека за медијске студије. Тај Одсек је попуњена свим антисрпским кадровима. На пример, заменица шефа студијског програма журналистика је Јелена Клеут, чувена отпорашица, иначе ћерка Марије Клеут, која је тај одсек и основала. Јелена Клеут и координарорка студијског програма комуникологија и односи са јавнишћу. По мени, та кадра је добрим делом одговорна за тотално срозавање новинарске професије.

Иначе, Динко Грухоњић антисрпску пропаганду шири не само на Филозофском факултету, него и преко Војвођанско-истраживачко-аналитичког центра (VOICE), чији је он главни и одговорни уредник. Ширио ју је и у Независном друштву новинара Војводине (НДВД), чији је био председник од 2006. до 2014. Ширио ју је и као шеф дописништва Новинске агенције Бете за Војводину. Војвођански сепаратизам шири и као заменик главне уреднице информативног Портала грађанске Војводине Аутономија. Парадоксално је то да тај војвођански сепаратиста на првом месту није из Војводине, него из Бањалуке.

На Филозофском факултету деловала је и Свенка Савић, једна од родоначелница радикалног феминизма код нас. Она је однивач феминистичких Женских студија и истраживања „Милева Марић Ајнштајн” у Новом Саду и Центра за родне студије у Београду. Феминистичку идеологију је ширила предавајући тако опскурне курсева као што су: „Род и језик”, „Увод у родне студије” и „Феминистичка теологија”. Она је створила плејаду феминисткиња које сада делују у свим нашим институцијама. Сада су лучоноше радикалног феминизма на Филозофском факултету: Љиљана Пешикан-Љуштановић, Светлана Томин и Владислава Гордић Петковић.

На том фаултету је деловала и др Зорица Кубурић, жена конзератиних моралних схватања, али која је преко часописа „Религија и толеранција” ширила протестантско секташтво.

Све у свему, овај факултет има дугу традицију упоришта војвођанских аутономаша, хрватских и црногорских националиста и сепаратиста, геј лобиста, феминиста, масона, глобалиста и секташа.

Људи патриотских свхатања су скрајнути. Један од њих, Дејан Микавица, нажалост, недавно се упокојио. Са патриотских позиција је деловао и Драган Станић. Нажалост, он није више на том факултету, али је на срећу и даље председник Матице српске. Са патриотских позиција на том факултету делује мали борј људи, укључујући Исидору Бјелаковић и брачни пар Шљукић.

Сада је ректор Универзитета др Дејан Мадић. Он је омогућио да студент-продекан буде млади српски патриота Дамјан Вакањац и да у амфитеатру Ректората Српска Православна Црква може да организује трибине. И поред тог помака, Филозофски факултет је и даље донжон другосрбијанштине. Да се ја питам, ја бих сравнио ту бастиљу, јер је то легло антисрпских кадрова.

 

ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: ПОЛОЖАЈ ЖЕНА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Фото: Градске инфо

Наши филозофски факултети су постали донжони радикалног феминизма. На њима су се размилеле феминисткиње чија је основа теза та да су жене „неравноправне” у нашем друштву. Да ли је то тако просудимо анализарајући заступљeност жена управо на Филозофском факултету у Новом Саду, на којем су феминисткиње иначе најгрлатије.

На Одсеку за англистику постоји Студијски програм Енглески језик и књижевност и Студијски програм Енглески језик и књижевност са другом страном филологијом (немачки, руски, француски; у припреми: италијански и шпански). Шеф одсека је проф. др Наташа Милићевић, а заменик шефа проф. др Аријана Лубурић Цвијановић. Координаторка ОАС Енглески језик и књижевност са другом страном филологијом је проф. др Борислава Ераковић, а секретар Одсека је Оливера Антић Пејчић.

Шеф Одсека за филозофију је проф. др Уна Поповић, а заменик проф. др Дамир Смиљанић. Секретар Одсека је Jeлeнa Tривунић Maлeшeвић.

Шеф Одсек за германистику је проф. др Каталин Озер, а заменик шефа је проф. др Мирјана Зарифовић Грковић. Секретар Одсека је Jeлeнa Tривунић Maлeшeвић.

Шуеш Одсек за хунгарологију је проф. др Ева Толди, а заменик шефа је проф. др Едита Андрић. Секретар Одсека је Илдико Грња.

Шеф Одсек за историју је проф. др Ђура Харди, а заменик шефа је проф. др Ненад Нинковић. Секретар Одсека је Jeлeнa Tривунић Maлeшeвић.

Шеф Одсека за компаративну књижевност је проф. др Владимир Гвозден, а заменик шефа је проф. др Бојана Стојановић Пантовић. Секретар Одсека је Ана Топољски.

Одсек за медијске студије има два студијска програма: Студијски програм Журналистика и Студијски програм Комуникологија и односи са јавношћу. Координатор ОАС Журналистика је доц. др Смиљана Милинков, а заменик шефа је проф. др Јелена Клеут. Координатор ОАС Комуникологија и односи са јавношћу је такође доц. др Јелена Клеут, а секретар Одсека је Ивана Симовљевић Јокић.

Шеф Одсека за педагогију је проф. др Слађана Зуковић, а заменик шефа је проф. др Станислава Марић Јуришин. Секретар Одсека је Јасна Милошевић.

Шеф Одсека за психологију је проф. др Љиљана Михић. Заменик шефа је проф. др Бојана Динић. Секретар Одсека је Јасна Милошевић.

Шеф Одсека за романистику је проф. др Диана Поповић, а заменик шефа је проф. др Наташа Радусин Бардић. Секретар Одсека је Ана Топољски.

Шеф Одсека за румунистику је проф. др Марина Пуја Бадеску, а заменик шефа је проф. др Лаура Спариосу. Секретар Одсека је Драгана Радевић.

Шеф Одсека за русинистику је доц. др Ана Римар Симуновић, а заменик шефа је др Александар Мудри. Секретар Одсека је Ана Топољски

Шеф Одсек за славистику је доц. др Наташа Ајџановић, а земеник шефа је доц. др Маја Крстић. Секретар Одсека је Драгана Радевић.

Шеф Одсека за словакистику је проф. др Јасна Ухларик, а заменик шефа је проф. др Марина Шимак Секретар катедре је Ана Топољски.

Шеф Одсека за социологију је проф. др Јована Чикић, а заменик шефа је проф. др Алексеј Кишјухас. Секретар Одсека је Оливера Антић Пејчић.

Шеф Одсека за српски језик и лингвистику је проф. др Исидора Бјелаковић, а заменик шефа је проф. др Марина Курешевић. Секретар Одсека је Драгана Радевић.

Шеф Одсека за српску књижевност је проф. др Сања Париповић Крчмар, а заменик шефа је проф. др Невена Варница. Секретар Одсека је Ивана Симовљевић Јокић.

Шеф Одсека за италијанске и ибероамеричке студије је проф. др Александра Блатешић, а заменик шефа је проф. др Бојана Ковачевић-Петровић. Секретар Одсека је Илдико Грња.

Шеф Одсека за Социјални рад је доц. др Јована Шкорић, а заменик шефа је доц. др Јелена Танасијевић. Секретар је Ивана Симовљевић Јокић.

Координатор студијског програма за Културологију је проф. др Жељко Милановић, а секретар је Илдико Грња.

Координатор зе конференцијско, стручно и аудио-визуелно превођење је проф. др Борислава Ераковић. Секретар је Јелена Тривунић Малешевић. Секретар Факултета је Мирјана Галоња. Координатор Службе за студентска питања и наставу је Жељка Несторовић-Токош. Шеф Службе за финансијске и материјалне послове је Мирослав Радека. Шеф Техничке служба је Миладин Трифковић. Шеф Сужбе за опште и правне послове је Мирјана Алановић. Шефови Службе за опште и правне послове, тј. јавне набавке су Вања Фекић и Соња Костовић. Шеф Писарнице је Дејана Рончевић Вулановић. Шефови Информатичке службе су Маја Ховањски и Зоран Милошевић. Координатор Канцеларије за међународну сарадњу и пројекте је Љиљана Сиришки. Шеф Библиотеке је мр Наташа Белић. Шеф кабинета декана је Исидора Гордић Фисковић.

Како се види, на Филозофском факултету у Новом Сад готово сва руководећа и административна места држе жене. Жене држе и већину предавачких, тј. професорских места. Жене чине и већину студената. Стога се намеће питање: да ли у тој установи треба спроводити „политику родне равноправности”? Жене у тој институцији апсолутно доминирају, па је било каква „политика родне равноправности” сувишна. Ако већ инсистирамо на „политици родне равноправности”, онда на Филозофском фаулутету у Новом Саду на руководећа и предавачка места треба да дођу мушкарци. Али то се неће догодити, јер је „политика родне равноправности” кодно име за избацивање мушкараца са руководећих места свуда, па и у просвети. Зато очекује на филозофским факултетима ликвидацију и она мало мушкараца који су на њима остали. Сваког мушкарца који оде у пензију замениће нека жена. Полако се остварује план феминисткиња да жене преузму комплетно школовање и васпитање младих. Полако добијамо, а већ смо и добили, читаве генерације студената феминистичких пудлица који шене на свако феминистичко бацање коске.