ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: „РОДНО СЕНЗИТИВНИ ЈЕЗИК” У ЕНГЛЕСКОМ

У последње време код нас се много расправља о „родно сензитивином језику” („gender sensitive language”). Он подразумева присилно коришћање социјалних фемининатива.

Али у енглеском језику феминисткиње не инсистирају на „родно сензитивном језику”, него управо на „родно неутралном језику” („gender neutral language”). На пример, оне не предлажу да се поред речи председавајући („chairman”), користи и женски облик председавајућа („chairwoman”); не предлажу да се поред речи полицајац („policeman”), користи и женски облик полицајка („policewoman”); не предлажу да се поред речи ватрогасац („fireman”), користи и реч ватрогаскиња („firewoman”). Напротив, они желе да избришу „родне” разлике у језику, па прописују као правилне само облике „преседавајућа особа” („chairperson”), „особа која се бави полицајским послом” („policeperson”) и „особа које се бави гашењем ватре” („fireperson”). Дакле, у језичком смислу трендови су управо супротни. Ипак, циљ свих језичких иновација је исти. У оба случаја жели се укинути мушка језичка присутност. По мени, све те феминистичке присилне иновације су не само непотребне, него и штетне. Треба користити језик као и досад што се користио, а корисне иновације ући ће у језик саме по себи без присиле и наметања. Народ – укључујући и његов образовани део – користиће речи које сматра да су му потребне. Насилно прописивање социјалних фемининатива је непотребно и штетно. Присила на пољу говора и писања гуши елементарно прво на слободу изражавања.