ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: ПОЛИТИКА И ИДЕОЛОГИЈА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Foto: nsuzivo.rs

Филозофски факултет у Новом Саду основан је 1954. да би био симбол и заштитник војвођанске аутономије. Дакле, он има дугу аутономашку традицију. Један од најутицајнијих аутономаша на том факултету био је Радивој Степанов, отворни симпатизар Чанкове Лиге социјалдемократа Војводине. Ширио је аутономашке идеје предавајући „Теорију права и државе” на студијској групи за филозофију и социологију.

Црногорски сепаратизам је отворено подржавао Миленко Перовић, некада шеф одсека за филозофију. Био је председник Комисије за стандардизацију црногорског језика која је 2010. објавила „Правопис црногорског језика” и „Граматику црногорског језика”. Упокојио се 2023, али има своје настављаче, црногорске сепаратисте у Војводини, попут Брајана Бркића, такође пореклом из Црне Горе.

Хрватски лоби на Филозофском факултету предводи Ивана Живанчевић Секеруш, професорица предмета „Хрватска књижевност XIX и XX века” и „Преглед хрватске књижевности”. Она је била и четрнаест година деканица на том факултету. За то време била је заштитница свих антисрпских кадрова. Не само то, била је и непотиста. Свог супруга Павла Секеруша је поставила на чело Одсека за италијанске и ибероамеричке судије, иако за тако нешто нису постојали формални услови. Наиме, недостајало је кадрова. Као сам незванично сазнао, њен муж је заправо прикривени хомосексуалац, а она не само да је то толерисала, него је наводно била и и његов макро. На знам да ли је то тачно, али тако сам чуо од оних који су раде на том факултету.

Миљеник Иване Живанчевић Секеруш је Марко Шкорић, некада предавач на Одсеку за социологију, а једно време и шеф Одсека за социјални рад. И он је огрезао у непотизам, јер је своју супругу Јовану Шкорић, иначе бившу студенткињу, поставио за предавача на том одсеку. Она је сада шеф тог Одсека. Његов биски пријатељ је Русин Алексеј Кишјухас, прононсирани другосрбијанац и критичар Српске Православне Цркве.

Ипак, најизразитији хрватски и антисрпски лобиста на Филозофском факултету је Динко Грухињић. сива еминенција Одсека за медијске студије. Тај Одсек је попуњена свим антисрпским кадровима. На пример, заменица шефа студијског програма журналистика је Јелена Клеут, чувена отпорашица, иначе ћерка Марије Клеут, која је тај одсек и основала. Јелена Клеут и координарорка студијског програма комуникологија и односи са јавнишћу. По мени, та кадра је добрим делом одговорна за тотално срозавање новинарске професије.

Иначе, Динко Грухоњић антисрпску пропаганду шири не само на Филозофском факултету, него и преко Војвођанско-истраживачко-аналитичког центра (VOICE), чији је он главни и одговорни уредник. Ширио ју је и у Независном друштву новинара Војводине (НДВД), чији је био председник од 2006. до 2014. Ширио ју је и као шеф дописништва Новинске агенције Бете за Војводину. Војвођански сепаратизам шири и као заменик главне уреднице информативног Портала грађанске Војводине Аутономија. Парадоксално је то да тај војвођански сепаратиста на првом месту није из Војводине, него из Бањалуке.

На Филозофском факултету деловала је и Свенка Савић, једна од родоначелница радикалног феминизма код нас. Она је однивач феминистичких Женских студија и истраживања „Милева Марић Ајнштајн” у Новом Саду и Центра за родне студије у Београду. Феминистичку идеологију је ширила предавајући тако опскурне курсева као што су: „Род и језик”, „Увод у родне студије” и „Феминистичка теологија”. Она је створила плејаду феминисткиња које сада делују у свим нашим институцијама. Сада су лучоноше радикалног феминизма на Филозофском факултету: Љиљана Пешикан-Љуштановић, Светлана Томин и Владислава Гордић Петковић.

На том фаултету је деловала и др Зорица Кубурић, жена конзератиних моралних схватања, али која је преко часописа „Религија и толеранција” ширила протестантско секташтво.

Све у свему, овај факултет има дугу традицију упоришта војвођанских аутономаша, хрватских и црногорских националиста и сепаратиста, геј лобиста, феминиста, масона, глобалиста и секташа.

Људи патриотских свхатања су скрајнути. Један од њих, Дејан Микавица, нажалост, недавно се упокојио. Са патриотских позиција је деловао и Драган Станић. Нажалост, он није више на том факултету, али је на срећу и даље председник Матице српске. Са патриотских позиција на том факултету делује мали борј људи, укључујући Исидору Бјелаковић и брачни пар Шљукић.

Сада је ректор Универзитета др Дејан Мадић. Он је омогућио да студент-продекан буде млади српски патриота Дамјан Вакањац и да у амфитеатру Ректората Српска Православна Црква може да организује трибине. И поред тог помака, Филозофски факултет је и даље донжон другосрбијанштине. Да се ја питам, ја бих сравнио ту бастиљу, јер је то легло антисрпских кадрова.