IN MEMORIAM Александар Вељић 1971-2024

Остали смо ти дужни излет у Софију, а ти си мени остао дужан довршавања свих истраживачких пројеката које смо договарали. Сада сам остао сам, али ћу се постарати да урадим све оно о чему смо причали. И докторске студије следе од октобра, тему знаш. 

Недостајаћеш мени и Драгани, твом Ужицу, недостајаћеш свима. 

Драги пријатељи, наш Александар преминуо је пре неколико дана у Америци. Детаље о сахрани и месту сахране објавићемо касније. Александар је у Америци доживео за кратко време два мождана удара од којих се није опоравио. 

Није ово збогом, видећемо се ми поново пријатељу мој. 

Остаће ми жао што не знаш шта ми се издешавало у задњих неколико дана овде у Ужицу, слика са Кадињаче уопште није случајна.

Mиша Анђелковић 

ИЗВРШЕН ЈЕ ДРЖАВНИ УДАР!

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ О ИЗВРШЕНОМ ДРЖАВНОМ УДАРУ

Поштовани грађани Србије,

Дужан сам да вас обавестим и упозорим да је у Србији, 2024. године, поново извршен државни удар и да је нова интересна група узурпирала власт на исти начин као и претходне власти од 5. октобра 2000. извођењем државног удара.

Супротно одредбама Устава Републике Србије, чл. 2 и 3. у коме се грађанима признаје сувереност преко својих слободно и непосредно изабраних представника, јуче је нова интересна група ушла у Народну скупштину и прогласила се за највишу законодавну власт у Србији.

Да зло буде веће, окупатор је на чело ,,Народнеˮ скупштине поставио неко биће страног држављанства и настраних склоности у циљу понижавања Србског народа по старој директиви коју је нацистички генерал Хајнрих Химлер ставио на папир и упутио 1941. својим трупама у Србији: ,,Српски народ пре уништења морате прво понизити, јер су јако поносан народ и само тако га можете победити.ˮ

Њихово проглашење за представнике грађана и највишу законодавну власт је такође извршено најгрубљим кршењем Устава РС, чл. 2. другог става у коме децидно пише: ,,Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.ˮ

Супротно овој одредби Устава РС, ова интересна група је узурпирала власт и прогласила се за Народну скупштину иако грађани нису гласали за њих, нити су чули за њих, јер грађани нису могли да слободно и непосредно бирају своје представнике. У члану 3. Устава РС децидно пише: ,,Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима. Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и законуˮ.

Из цитираног члана Устава недвосмислено је јасно да су;

- протекли парламентарни избори били противуставни, јер су кандидате за улазак у Народну скупштину бирали лидери интересних група из њима и кандидатима познатих разлога и критеријума и постављали на своје изборне листе, а не грађани на слободним и непосредним изборима,

- да је тако окупљена интересна група, супротно одредбама Устава наведених у чл. 2 и 3, узурпирала сувереност грађана и колико јуче, марта 2024. године, противуставно и незаконито себе прогласила Народном скупштином и поставила оно биће за председника Народне скупштине,

- да је Србија овим незаконитим и противуставним чином закорачила у диктатуру једног психички поремећеног човека на челу те интересне групе са несагледивим последицама по будућност народа и државе.

Зато сам дужан да као свестан, слободан и одговоран човек обавестим јавност да описано кршење Устава и закона предстаља најтеже кривично дело познато као злочиначко удруживање ради рушења Уставом утврђеног поретка или државни удар, које као најтеже кривично дело никад не застарева. Ово тешко кривично дело није учињено из незнања или нехата оних који су на челу интересних група, него по налогу окупатора да би извршили још теже кривично дело променом Устава РС и брисањем територије Косова и Метохије из Устава РС, али и следственим формалним признавањем лажне државе Косово, наведено као издаја народа и државе, односно велеиздаје.

Зато грађани Србије потпуно оправдано и легитимно протествују и захтевају поништавање противуставних парламентарних избора и утврђивање одговорности свих лица која су на овај или онај начин учествовала у извршењу државног удара описаног и наведеног најтежег кривичног дела.

Као свестан, слободан и одговоран човек, сматрам својом дужношћу да упозорим јавност на последице државног удара и да позовем војску, полицију и Јавно тужилаштво да у најкраћем могућем року покрену поступак лишавања слободе и извођење пред суд свих учесника државног удара.

Уколико изостане реакција наведених и прозваних институција државе, сматраћемо их саучесницима изведеног државног удара, али и одговорним за сваку кап проливене крви и свих других могућих последица произашлих из извршеног државног удара.

Народ није бесловесна маса и овога пута је због угрожености својих живота и будућности спреман да иде до краја, јер му никад до сада није претила таква опасност по живот и опстанак. Због тога се издаја мора зауставити по сваку цену свим расположивим средствима, а одговорни коначно бити изведени пред суд.

Преговора неће бити.

КАКО РАДИЛИ, ТАКО ВАМ БОГ ПОМОГАО!

Председник Патриотског блока

Никола Алексић, с.р.

Арно Гујон: Све је почело 1999. године!

 

Све је почело 1999. године. Рат који је НАТО водио против Југославије био је за мене пресудан догађај, упаљач у мојој савести.

Према званичним ставовима, НАТО је војно интервенисао у Југославији да би тако заштитио мултиетнички карактер Косова, спречио злостављање тамошњег албанског становништва и успоставио трајан мир. Као сви ратови у данашње време, и тај рат је вођен ради заштите „људских права“...

Ниједан званични ратни циљ није постигнут. Срби, Роми, као и остале неалбанске мањине на Косову и Метохији постале су жртве свакодневног насиља, тако да је пре двадесет пет година 250.000 људи протерано с прадедовских огњишта. Никада се нису вратили тамо одакле су прогнани. На телевизији нам је приказивана патња албанских породица које су бежале пред ратним операцијама. Али зашто су се скривале патње других народа на Косову? Зар српске, ромске или горанске породице немају право на саосећање у патњама? Њихово страдање било је утолико грозније што је игнорисано или негирано.

Иако сам био премлад, извукао сам поуку из тог рата и начина на који је приказиван у медијима. У мени се зачело извесно неповерење према једнодушности, која ми од тада изгледа сумњива. Такође сам постао свестан да истина може каткада бити на страни мањине и да је тада треба истицати с још већим убеђењем.

Затим ми је постало јасно да су моћници спремни да своје интересе бране бомбама уколико је потребно, чак и када изражавају племените идеје.

Нарочито онда када изражавају племените идеје. На то савршено указује изрека француског филозофа Паскала: „Човек није ни анђео ни звер; невоља је у томе што онај ко хоће да буде анђео, постаје звер.“Отуда потиче и солидарисање моје породице са српским народом. Оно је у почетку било инстинктиван занос, полет, а затим је попримило известан облик. Били смо задивљени како се тај народ одупро нападу целог света удруженог против њега, како је покушао да сачува што се сачувати може, почев од мостова у Београду до енклава на Косову. Била је то борба Давида против Голијата. После 78 дана бомбардовања и 38.000 ратних операција, тај народ, не поклекнувши, и даље је стајао усправно.

ЗЛОСТАВЉАЊЕ И МУЧЕЊЕ ЖИВОТИЊА – ШТА ТО БЕШЕ АЗИЛ ?

 

ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock/Instagram/pokretlevijatan

Кривични законик Републике Србије у члану 269. између осталог прописао :

1. Ко кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

2. Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до убијања, мучења или повређивања већег броја животиња, или је дело учињено у односу на животињу која припада посебно заштићеним

Ових дана грађани Ужица могу бити сведоци нехуманог односа према псима који нису удомљени и који су на улици изложени злостављању од стране шинтера.

Градска власт и криминална братија у Ужицу неспособна да проблеме у граду решава системски, опседнута вазалским односом према газдама из Београда и пљачкањем буџета грађана, нема решење о збрињавању паса луталица.

Шинтери из Пожеге ангажовани од стране градских власти ових дана патролирају улицама града, изигравајући „командосе“ хватајући немоћне животиње у циљу трајног уклањања из Ужица.

Долази време када ћемо преиспитати одговорност свих учесника егзекуције ових предивних животиња који су у многим приликама показали да су својом племенитошћу изнад људи

Од Ужица желе да направе престоницу културе а у ствари постали смо престоница криминала, корупције и друштвене неспособности да се одупремо свом карциному који у нашој заједници пласира криминални картел са избаченим градским политичким моћницима.

ПРАВДА ЗА ПСЕ – СТОП КРИМИНАЛЦИМА ИЗ УЖИЦА

Удружење Грађана Слога ужице

ДАНИ ПРОЛЕЋА У НОВОМ САДУ

Прослава Првог дана пролећа у Новосадском хуманитарном центру, одржано је 20. марта 2024. године, у организацији КСС "Метафора". Песничко вече је водио Виктор Радун.

20. марта 2024. године је сала Новосадског хуманитарног центра била пуна као поезија.

Славилo сe пролеће у свој његовој симболици и разноликости.

Учествовало је укупно 18 песника и песникиња из Новог Сада, Београда, Ваљева, Врњачке Бање и Руме, a Виктор Радун је прочитао и песме четворо сјајних поета: Драганa Јовановићa Даниловa, Христa Петрески, Верицe Преда ПреВера и Јеленe Кртолицe.

Био је ово мултимедијални, интернационални и интеруметнички догађај.

 

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ

Са тугом и неверицом јављамо да је наш дугогодишњи пријатељ,  АЛЕКСАНДАР ВЕЉИЋ-Саша , преминуо у 53 години, среда 20. март 2024. године око 17:45 по америчком времену, у САД, држава Џорџија, после кратке и тешке болести.

Александар је био новинар, историчар и председник Друштва за очување сећања на Холокауст. Некадашњи радио водитељ, научни истраживач тзв. "Новосадске рације" 23. јануара 1942. године, велики борац против политичке рехабилитације Хортијевих саучесника током окупације Воjводинe 1941-1944. Аутор је многобројних књига.

Саша живи у нашем сећању као несебичан, праведан, свестран и изузетно образован верник (историчар, истраживач Xолокауста, лингвиста, анти-ГМО активиста, главни организатор годишњих обележавања новосадског геноцида на аутентичном Дунавском локалитету, активиста и против комунизма и фашистичко-нацистичке диктатуре и против сваке друштвене неправде и политичке манипулације/корупције, a био је спреман да се жртвује за своје идеале, како за историјску правду тако и за сва људска права и слободе , као и за заштиту природе и околине људи.

Празнина коју Александар оставља за собом у овом материјализованом свету је огромна и нема замене за његов духовни допринос да овај свет учини бољим, хуманијим, исправнијим у сваком смислу.

Више пута смо од њега чули да не треба туговати у случају његовог материјалног одласка, већ да се радујемо што напушта ову материјалну димензију живота.

Тешко нам је сада да будемо срећни, Саша!

Отишао си млад, са само 53 године!

Недостајеш нам!

Почивај у миру!

Саучешће породици и искреним пријатељима.

Тибор Зађва  (Tibor Zagyva)

Otvoren Novosadski sajam knjiga: Besplatan ulaz i popusti do 60 odsto

Ovogodišnji Novosadski sajam knjiga otvoren je danas 18. marta 2024. u Hali 1 Novosadskog sajma i trajaće do 25. marta.

Ulaz za posetioce će biti besplatan tokom svih dana manifestacije, a knjige će biti jeftinije i do 60 odsto, a neke od najtraženijih naslova čitaoci će plaćati po cenama umanjenim do 40 odsto. Izlagači najavljuju i akcije u okviru kojih će više naslova 'u paketu' nuditi po promotivnim cenama", dodaje se u pozivu organizatora.

Kako je najavljeno, u Hali 1 Novosadskog sajma, posetioce će dočekati oko 60 izlagača iz zemlje i regiona, uz premijerna izdanja, brojne promocije, atraktivni program i značajni popusti.
 
Ističe se da će na pojedinim štandovima posetioci i ove godine moći da pronađu knjige za 100, 200 i 300 dinara.
 
Radno vreme za posetioce biće od 10 do 20 sati, 

ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: КАСТИРИРАНИ ЕВНУСИ

Сва та силна, лажна оптуживања мушкараца за силовање, злостављање и узнемиравање имају крупне последице на мушку психу. Мушкарци су постали збуњени и уплашени. Устручавају се да се удварају женама. Постали су гинофоби, тј. психички кастрирани. Такво стање произвело је масиву појаву женске сексулне неуротичности, хистеричности и агресивности. Тако смо дошли до преокретања природних родних улога: мушкарци су постали кастрирани евнуси и преплашени зечеви, а жене разуздане нимфоманке и дрске горопадице. То су јасни симптоми социјалне патологије, тј. распада једног друштва.

ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: АНА МИХАЉИЦА

Ових дана новосадску и српску јавност потреса афера Михаљица. Наиме, Ана Михаљица се нашла на удару леволибералних медија, Новосадског центра за социјални рад и Новосадске полиције. У петак, 8. марта 2024. ноторно лажљиви Блиц је објавио чланак новинарке Наташе Јовановић „Ево у каквим условима су живела одузета деца”. У чланку се каже да су њена деца живела „у небезбедним и у нехигијенским условима у стану, који је затрпан гомилом смећа”. Приложен је и снимак неуредног стана. На главу ове жене сели су и Центар за социјални рад и полиција која је против ње поднела Кривичну пријаву за злостављање и занемаривање деце. Јавност која слуша колонијалне медије осуђује ту мајку, а подржава мере ових колонијалних државних органа.

Али постоји и део јавности који брани Ану Михаљицу. Међу њима су и моји пријатељи Ивана Стојановић, Снежана Терзић и Јован Шапоња. Из круга бранитеља Ане Михаљице потичу слике на којима се види Ана Михаљица и потпуно чистом и уредном стану. Чак су и неки читатељи Блица приметили да неуредан стан не припада Ани, него наводно њеном оцу. Неки су приметили да та неуредност потиче од ватрогасаца који су у новембру прошле године ушли у њен стан и направили преметачину због пожара. Никад нисам био у њеном стану, али уопште не верујем да је Ана неуредна жена. По мени, то је обична клевета. Од једне уредне и фине жене, окупаторски медији праве уличарку. А чак и да јој је стан заиста неуредан, решење није у одузимању деце, него у сређивању стана. Како каже народна пословица: „Не бацајте децу са прљавом водом”. Треба бацити прљаву воду, а не децу с њом.

По мени ова жена је жртва оркестриране завере иза које стоји вероватно њен муж. Како сам обавештен, он је у затвору због насиља. Иако је у затвору, он је преко својих веза био у стању да организује заверу против Ане. А у заверу су увучене ноторно корумпиране институције попут квислиншких медија, центара за социјални рад и полиције. Ове институције, под велом борбе за дечија права, заправо врше терор над децом и мајкама. По мени, све је то завера антицрвеног лобија који жели да уништи побожну мајку у њену децу архангелских имена. Дакле, иза свега стоји станистички лоби. Стоп лажним бранитељима деце и осталим сатанистима! Правда за Ану и њену децу!

PEDOFIL KAO KREATOR POLITIKE DISKRIMINACIJE OČEVA!

 

Jorge Corsi (Horhe Korsi), psiholog, je vrlo uticajni ideolog radikalnog feminizma, inače tvorac mnogih stručnih“ radova o deci u razvodima. Malo se o njemu zna jer nije toliko poznat van španskog govornog područja. Ali njegovi radovi jesu poznati i usvojeni.

Ovaj feministički ideolog je bio idejni kreator „Gender Staljinizma“ u Španiji i koji je 2008. uhapšen i usuđen kao vođa silovateljske pedofilske bande. U filmu se razotkriva kako je njegov rad uticao na kreiranje „porodične politike“ ne samo u Argentini, nego širom sveta.

Corsi je uhapšen 23. jula 2008.godine i optužen za osnivanje pedofilske bande i silovanje maloletnika:

https://www.youtube.com/watch?v=wgKYojM40d4

https://www.youtube.com/watch?v=c2twJ0d8Jvo

 Policija je u akciji protiv pedofila oslobodila 13. godišnjeg dečaka koji je bio silovan. Corsijeva pedofilska banda je mamila decu iz sirotinjskih četvrti , silovala ih u orgijama i sve snimala. I filmove prodavala na internetu. Corsijev stan prepoznat je kao jedno od mesta na kojem su se odvijale orgije. Corsi je na kraju priznao zločine i osuđen je.

 Psiholog Jorge Corsi je još od prvog postdiplomskog rada  1989. godine obrađivao teme porodičnog nasilja.  Autor je pet knjiga : Violencia Familiar (Porodično nasilje) , Violencia masculina en la pareja ("Muško" nasilje među partnerima), Maltrato y Abuso en el ámbito doméstico (Maltretiranje i zlostavljanje u domu) Violencias Sociales (Društveno nasilje) i Psicoterapia integrativa multidimensional (Multidimenzionalna intergrativna psihoterapija).      

U celom njegovom radu nema ni reči o tome da bi žena bila nasilna prema muškarcu ili deci, nego je ona isključivo žrtva. Isto tako, nema reči o tome da bi muškarac mogao biti žrtva nasilja. Po njegovom „stručnom“ mišljenju, tako nešto ne postoji.

 Svi ti njegovi radovi irazito su orijentirani na diskriminaciju očeva u razvodu. On je razvio tzv. „Corsi metodu“ koja je u osnovi varijacija promašenog „Duluth modela“ optuživanja 'patrijarhalnog' muškarca za sve nedaće, samo ima širi spektar od samog porodičnog nasilja. On je razvio i takozvani „Test nasilnog muškarca“ po kojoj se u osnovi na bazi lažnog svedočenja žene ustanovljava da je neki muškarac nasilnik čak i bez njegovog prisustva. Corsi doslovno tvrdi da se takve optužbe „jednostavno ne mogu izmisliti“. Zanimljivo, ta Corsijeva metoda prepoznavanja "nasilnih" muškaraca bez njihove prisutnosti koristi i kod nas u Srbiji.

 Kad malo razmislimo, savršeno je logično da je sva ovakva politika zamišljena i promovisana upravo od jednog hroničnog pedofila !

 Uništavanja porodice, emocionalno uništavanje i odstranjivanja dobrih očeva i sistemsko dodeljivanje dece majkama koje su u osnovi zlostavljačice (u najboljem slučaju samo frustrirane i maliciozne, u najgorem osobe sa ozbiljnim psihičkim poremećajima) – sve to strahovito traumatizira decu. Traumatizirana deca iz razorenih porodica odvojena od oca su savršena potencijalna žrtva pedofila. Pogotovo ako je pedofil psiholog koji im "pomaže".

 I naravno da se interes jednog takvog pedofila poklopio sa idejama radikalnog feminizma . Razaranje porodice, udaljavanje muškaraca od dece i odgoja dece, marginalizacija muškaraca i podčinjavanje muškaraca kroz olakšanu kriminalizaciju i lažne optužbe svakog muškarca bez ikakve potrebe dokazivanja krivice – sve su to jasni i proglašeni ciljevi radikalnog feminizma koje niko ne želi da vidi.

Kada je Corsi razotkriven kao pedofil, celi strašan skandal ostao je nekim "čudom" ograničen samo na špansko govorno područje! Kada guglate"Jorge Corsi" dobijete isključivo linkove na španskom. Zaista čudno, obzrom da su njegovi radovi zapravo postali temelj rada socijalnih službi širom sveta.

Mnogi drugi radovi nastavljaju se na njegove pionirske ideološke postavke koje u osnovi imaju diskriminaciju očeva. Njegova "stručna" literatura i knjige uklonjene su iz kwižara i preporučene literature pripadajućih stručnih studija, ali njegove ideološke postavke se i dalje posvuda javljaju u drugim knjigama koje su nastavak njegovih teza i kao takve se primjenjuju u radu socijalnih službi.

IZVOR: Pokret za prava očeva "Pravda za tate"

 https://www.facebook.com/pravdazatateitatajeroditelj/videos/1144621976714341?idorvanity=485076355026207

ОДРЖАНО ЈЕ УСПЕШНО ПРЕДАВАЊЕ ВЛАДИСЛАВА ЂОРЂЕВИЋА "ФЕМИНИЗАМ И ТЕОЛОГИЈА"

У четвртак 7. марта 2024. године – у Омладинском креативном центру у Новом Саду одржано је предавање Владислава Ђорђевића „Феминизам и теологија”. 

Оно је обухватало приказ положаја жена у Светом Писму, историјата и смерова феминизма, историјата и смерова „феминистичке теологије” и актуелног друштвеног положаја жена. 

На предавањима Владислава Ђорђевића, осећа се велика воља и жеља предавача да пренесе своје знање на присутне и покрене их на акцију, на размишљање и истраживање. 

Судећи по продатим књигама, предавање је било успешно. Предавање је најавио и организовао Вук Трнавац.

ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: НЕКОЛИКО ПИТАЊА О СЛУЧАЈУ БРАНИСЛАВ ЛЕЧИЋ - АНЂЕЛА ЈОВАНОВИЋ

 

Недавно – у уторак 5. марта 2024. – окачио сам објаву „Бранислав Лечић поново на стубу срама”. Његова поента је та да је Анђела Јовановић одбила да глуми с њим из солидарности са Данијелом Штајнфелд. Како медији преносе, она је то одбила и зато што је сама доживела „непријатности” са тим глумцем.

То све намеће неколико питања. Ако је на почетку снимања серије знала да ће ту улогу глумити Бранислав Лечић, зато тад није одбила да учествју у снимању? Зато тек сада одбија да глуми са њим, јер је сигурно од почетка знала да је њему поверена та улога? Могу се питања поставити и продуценту. Ако Анђела не жели да глуми са Браниславом, зашто је он добио отказ, а не она? Зашто је он поверовао њој, а не њему?

Одговор на сва та питања је тај да се данас апсолутно увек мора „веровати” жени. По мени, то је неприхватљиво. Тај став подразумева то да се жене непогрешиве богиње. То је врло неморално, а и опасно. Између осталог, то нарушава читав правни поредак и темеље цивилизације.

Стога Браниславу Лечићу и свим другим мушкарцима желим срећан Осми март дан мушкараца, који морају да се удруже и боре за своја права, а против бројних дискриминација и лажних оптуживања.

ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: СЕКТОЛОЗИ КАO МАМЦИ

Недавно је један млади брачни пар убио своју децу, а потом и себе скочивши са вишеспратнице. Изражавам саучешће породицама трагично преминулих. Ту трагедију су искористили леволиберални медији да ушићаре. То су учинили тако што су као разлог самоубиства сугерисали утицај неке секте. Наиме, у бројним медијима реч су добили којекакви сектолози. По мени, то је само новинарска бува која има за циљ стварање сензационализма, а тиме и повећање продаје новина. По тим медијским лешинарима, битно је заголицати машту и тако повећати тираж.

Упутније је проверити психијатријске досијее их људи. Неке психијатријске болести – посебно депресија – вероватнија је етиологија самоубиства од деловања неке мрачне секте. Треба анализирати психичко стање тих младих људи. До самоубиства обично доводи нека велика емотивна тескоба.

Корисно је проверити и њихово опште здравствено стање. Особа која болује од неке болести, посебно смртоносне, може да се одлучи на самоубиство. Посебно су рањиве оне особе које увиде да им конвенционална медицина не помаже, а алтернативна још мање.

Још сврсисходније је запитати се у каквим су финансијским условима живели. Можда су живели у сиромаштву. Можда су имали дугове које нису могли да исплате. Можда су им повериоци претили премлаћивањем, па и смрћу. Осећање безизлазности и беспомоћности може нагнати људе да дигну руке на себе.

Не знам шта је подстакло ове људе на тај фаталан корак, али сам убеђен да он са неком сектом нема никакве везе. То је само новинарска коска бачена јавности да је глође. Уместо трагања за мистериозним „ђаволом” који их је на то нагнао, корисније је трагати за злим и бездушним људима који су допринели да се та несрећа догоди. Ђаво је међу нама и нема рогове.

НАЈБОЉИ РОДИТЕЉ НЕ ДОБИЈА УВЕК СТАРАТЕЉСТВО - ПОСЕБНО АКО ЈЕ МУШКАРАЦ

 

Када је реч о томе ко би био бољи старатељ у случају развода, у просеку ће мајка чешће добијати старатељство као боља опција.

Требало би да буде много више домаћинстава самохраних очева.

Али тако нешто не постоји, и то је зато што, да ли је исправно или погрешно, судије обично фаворизују мајку да буде примарни старатељ у разводу.

Ово је један од водећих разлога зашто толико очева на крају нестане, судије мајкама дају примарну бригу о деци, а то доводи до тога да отац на крају само полако нестане из овог или оног разлога.

Многи тврде да су очеви криви, али с обзиром на то да огромна већина очева наводи да жели да буде више укључена у животе своје деце, истинита прича је неизбежно сложенија и више због чињенице да ако се не да заједничко старатељство, секундарном старатељу је једноставно теже да остане активан у живот детета — чак и на финансијском нивоу.

Ово је важно јер мајка подразумевано није увек најбоља опција, чак ни близу. На пример, многе жене су ужасне мајке, једноставно јесу, али судови ће ионако у већини случајева фаворизовати њих у односу на очеве, чак и ако би отац очигледно био боља опција и био вољан.

Радни колега мог партнера је у овој ситуацији, он је невероватан отац, али његова бивша жена је ужасна мајка, а ипак је добила примарно старатељство и он се бори да му се чак дозволи да виђа своју децу — упркос чињеници да би требало да буде примарни стартељ.

Чак и ако је мајка добар родитељ, понекад је отац из низа разлога ипак боља опција, можда је мајка склона проблемима менталног здравља, али отац није, ко зна, оно што знамо је да када је отац боља опција, у већини случајева мучи се чак и да добије заједничко старатељство — а камоли примарно које би требало да добије.

Због тога су подаци који упоређују домаћинства самохраних мајки са домаћинствима самохраних очева неизбежно у великој мери изобличени.

Искреније речено, због система који смо направили,  отац постаје самохрани родитељ, или зато што је мајка напустила њега и њихову децу, потпуно неспособна да буде мајка, или је то зато што је мајка преминула.

Дакле, мајка која је сиромашан родитељ или чак није најбоља опција, у великој већини случајева и даље добија примарно старатељство, или у најгорем случају заједничко. У већини случајева очеви постају самостални вршиоци родитељског права само јер су у том тренутку апсолутно најбоља опција .

Ово показују подаци о самохраним мајкама у односу на самохране очеве, не да су самохране мајке боље од самохраних очева, већ да самохрани очеви могу добити старатељство само ако су апсолутно ван сваке сумње, најбоља и једина опција, мајке са друге стране често добијају старатељство чак и када су далеко најгора опција.

То значи да ови подаци заправо не показују ко је бољи самохрани родитељ, већ цену неједнакости, односно зато што судови практикују неједнакост према очевима тако што увек фаворизују мајку, деца плаћају цену.

Разлог због којег подаци показују да су деца одгајана у домаћинствима самохране мајке у просеку толико неповољна је тај што жене добијају старатељство чак и када то није најбоља опција.

Да будемо отворенији, када је отац најбоља опција, потребни су нам судови да то идентификују и у складу с тим додељују старатељство, а док то не будемо почели да радимо, деца ће плаћати цену коју не би требало да плаћају.

 

 

Извор: https://pravdazatate.blogspot.com/2024/02/blog-post_29.html

U petak protest podrške Novosađanki Ani Mihaljici kojoj je Centar za socijalni rad oduzeo decu

 

U petak 8. marta u 10 sati biće održan protest ispred Centra za socijalni rad u znak podrške Novosađanki Ani Mihaljici koja tvrdi da joj Centar za socijalni rad neosnovano oduzeo troje dece.

Kako stoji u pozivu građana, nakon Centra za socijalni rad okupljeni će otići do Tužilaštva i Gradske kuće.

Da podsetimo. Troje maloletne dece od tri, šest i 10 godina samovoljom zaposlenih u Centru za socijalni rad smešteni u Sigurnu dečiju kuću od polovine novembra, i  samohranoj majci se ne dozvoljava da brine o mališanima i posećuje ih.

Ana Mihaljica je ispričala da su joj decu oduzeli nakon požara koji je izbio u stanu u Šekspirovoj 24, gde živi njen otac. Ona sa decom nije bila u stanu u trenutku požara.

Iz dokumentacije koju je pokazao njen advokat Milan Bosika, Centar je odluke o oduzimanju dece doneo zbog potencijalnog nasilja u porodici.

Advokat, majka, više puta su ponovili da su rešenja i odluke Centra doneta uz kršenje zakonskih propisa, što je potvrđeno usvajanjem njihovih žalbi od strane suda, ali da deca do danas nisu vraćena majci.

Više puta je ponovljeno da smatraju da se radi o kršenju zakonskih propisa od strane pojedinaca u Centru za socijalni rad.

U sudskim spisima koje je tada pokazao advokat, opet se vide navodi da je Centar od ranije angažovan na brizi o ovoj porodici koja ima ekonomskih i socijalnih problema.

Navodi se i da je zaključak socijalnog radnika bio da je majka svojim nemarom i zanemarivanjem osnovnih životnih potreba ugrozila decu i dovela ih u životnu opasnost.