DUHOVI KOJI SU SAGRADILI NAŠE GRADOVE: Ko su zapravo bili Aromuni (Cincari)?

Piše: Redakcija "Potkazivanje"

Da li ste se ikada zapitali ko je sagradio stare čaršije naših gradova, ko je otvorio prve apoteke, banke i kafane dok je većina naroda još uvek živela u planinskim selima? Odgovor se krije u pet slova koja su danas gotovo izbrisana iz našeg kolektivnog pamćenja: CINCAR. Dok se danas prepiremo oko toga čiji su kraljevi stariji, zaboravljamo narod koji je izabrao da postane „mi“ i u taj identitet ugradio samu srž naše kulture.

Rimljanin, Vlah ili Cincar?

Moramo odmah razbiti najveću zabludu: ime Cincar zapravo je šaljivi nadimak koji su im dali Srbi (navodno zbog specifičnog izgovora broja pet – cinci). Oni sebe nikada nisu tako zvali. Makedonci, Grci, ali i mnogi drugi, nazivaju ih Vlasima. Na svom maternjem jeziku oni sebe nazivaju Armãnji (Aromuni), što u korenu nosi reč Romanus – Rimljanin.

Oni su zapravo romanizovani starosedeoci Balkana. Dok su Sloveni u 7. veku naseljavali ove prostore, ovi „Rimljani“ su bili jedini preostali čuvari antičkog nasleđa. Za naše stare pretke oni su bili Vlasi (staroslovenski naziv za one koji govore latinski ili romanski jezik), ali u sopstvenim očima oni su bili i ostali direktni potomci Rimskog carstva.

Izgubljeni „Pariz Balkana“

Simbol njihovog uspona bilo je Moskopolje (u današnjoj Albaniji), grad koji je u 18. veku bio veći i moderniji od Atine ili Sofije, sa sopstvenim štamparijama i akademijama. Kada su Osmanlije razorile ovaj trgovački raj, talasi ovih obrazovanih „Rimljana“ zapljusnuli su Balkan. Oni nisu došli kao osvajači, već kao graditelji građanskog društva u Beogradu, Nišu, Zemunu i Novom Sadu.

Najveći Srbi koji su bili „Latini“

Šokantna istina za mnoge je da su neka od najzvučnijih imena naše istorije i kulture zapravo aromunskog porekla. Ovi ljudi nisu bili samo asimilovani – oni su bili kreatori modernog nacionalnog identiteta:

• Književni divovi: Branislav Nušić, čovek čijem se humoru i danas smejemo, zapravo se zvao Alkibijad Nuša. Uz njega je i otac srpske drame, Jovan Sterija Popović.

• Dečja duša: Čika Jova Zmaj (Jovan Jovanović Zmaj), čije pesme peva svako dete, potiče iz stare porodice koja se doselila u Novi Sad.

• Heroji i ustanici: Legendarne vojvode Prvog srpskog ustanka, Cincar Janko Popović i Cincar Marko Kostić, krvarili su za slobodu Srbije na Mišaru i Tičaru. Tu su i porodice poput Duka, koje su dale generacije diplomata.

Muzički gen: Od Maje do Tošeta

Aromunski duh živi i danas kroz glasove koje najviše volimo. To je specifična balkanska emocija koju nose neponovljiva Maja Odžaklijevska, čiji je vokal decenijama simbol čiste snage, preko legendarne Kaliopi, pa sve do neprežaljenog Tošeta Proeskog – čoveka koji je ujedinio Balkan svojim glasom, a koji nikada nije krio svoje ponosno aromunsko poreklo.

Zašto su „nestali“?

Aromuni nisu nestali nasilno. Oni su žrtve sopstvenog uspeha. Za njih je pravoslavlje bilo važnije od jezika. Ulaskom u gradove oni su svoje bogatstvo i znanje uložili u podizanje države. Njihova deca su postala najveći rodoljubi onih nacija u koje su se utopili, ostavljajući nam u nasleđe čaršije, manire i umetnost.

Pitanje za vas:

Ako su Nušić, Toše, Maja, Zmaj i vojvoda Janko imali „tuđu“ krv, a dali nam najviše što jedan rodoljub može dati, da li je vreme da prestanemo da brojimo krvna zrnca? Da li je naš identitet zapravo veličanstvena mešavina koju smo zaboravili da proslavimo?

Pišite nam u komentarima – da li ste znali da su ovi velikani zapravo bili „Rimljani“ među nama?

Izvori i literatura:

• Dušan J. Popović, „O Cincarima“, Beograd, 1937.

• Borislav Pekić, „Zlatno runo“ (Saga o cincarskoj porodici Njegovan).

• Etnografske studije o Aromunima na Balkanu.