DOSTA JE BILO NAUČNE FANTASTIKE! Ruska nauka gasi teorije pseudoistoričara: Srbi su jedini narod koji je nastao kao DRUŠTVENI UGOVOR slobodnih ljudi

 

Piše: Redakcija "Potkazivanje"

 

Decenijama nas zamaraju teorijama o poreklu Srba. Dok jedna struja insistira na tome da smo "pali s neba" direktno na Balkan (autohtonisti), druga nas seli sa dalekog Kavkaza i Irana, tvrdeći da smo asimilovani konjanici koji su slovenskoj masi podarili samo ime. 

Međutim, ako zanemarimo naučnu fantastiku i fokusiramo se na hladnu lingvistiku i istorijsku demografiju, dobijamo sliku koja je mnogo realnija, a možda i fascinantnija: Srbi nisu bili etnička grupa, već veliki slovenski "društveni ugovor".

Između nauke i teorija pseudoistoričara

Poreklo imena Srbin decenijama je predmet različitih spekulacija. Dok određeni pseudoistoričari ovo ime bez čvrstih dokaza dovode u vezu sa hunskim Srbima ili rekom Serbicom u Mesopotamiji, nauka nudi mnogo složeniju sliku.

Kroz istoriju se u delima raznih istraživača pominju mnogobrojni oblici ovog imena: Sjarb, Sjarbin, Sebr, Serbin, Srb. Pored toga, postoje i tumačenja koja su plod pogrešnih interpretacija stranih jezika:

1. Grčki nazivi: Grci su Srbe nazivali Spori, što na grčkom znači "rasejani".
2. Latinska teza: Neki smatraju da je reč nastala od latinskog servus (rob), što se danas naučno tretira kao zlonamerna politička etimologija.
3.  Teze pseudoistoričara: Posebno su popularne teorije da je ime nastalo od reči za vladara koja se u drevnim jezicima navodno izgovara kao Sar, Sor, Sir, Sri, Har ili Her.

Snaga staroslovenskog korena nasuprot nagađanjima

Umesto da značenje traže u tuđim jezicima, lingvisti poput Olega Trubačova i G. A. Iljinskog upućuju na staroslovenski termin Sjabr ili Sebar. Ovaj pojam je ključan jer otkriva da je srpsko ime izvorno označavalo društveni status, a ne samo etničku pripadnost.

1.      Sjabr / Sebar: Širom slovenskog sveta ovaj termin je označavao suvlasnika, suseda ili člana iste ekonomske zajednice – saveznika.       

2.      Značenje slobode: Sebar je bio slobodan čovek koji ima pravo na deo zajedničke zemlje i učestvuje u odlučivanju.

3.      Priserbitisja: Staroslovenski glagol koji znači "spojiti se" ili "ujediniti se", što potvrđuje da je osnova imena u savezu.

4.      Paserb (Pastorak): Onaj koji je "pored" (pa-) saveza, odnosno nije deo primarnog srodstva.

Revolucionaran zaključak: Ime kao Savez

Iz ovoga proizlazi da ime Srbin u ranom srednjem veku nije bila puka biološka odrednica, već potvrda pripadnosti određenom sloju društva. Biti Srbin značilo je biti deo saveza slobodnih ljudi koji su odlučili da se drže zajedno.

Dok pseudoistoričari insistiraju na mitskim kraljevima i dalekim civilizacijama, staroslovenski jezik nam jasno govori: mi smo oni koji su se sabrali i udružili. Sebar (Srbin) je slobodan čovek unutar zajednice (sabora), što je potpuno suprotno od onoga što su mnogi pokušavali da nametnu svojim tumačenjima.

Etnogeneza kroz "Prilepljivanje"

Kada vizantijski car Konstantin Porfirogenit piše o Srbima, on nesvesno opisuje proces političkog ujedinjenja. Srbi koji dolaze na Balkan nisu homogena "rasa", već vojno-politički amalgam različitih slovenskih grupa. Taj savez je funkcionisao na tri nivoa:

1. Ekonomski (Sjabr): Zajedničko vlasništvo nad župam a i resursima.

2. Vojni (Priserbljavanje): Manja slovenska plemena su se "prilepljivala" jačem savezu radi odbrane.

3. Duhovni (Mlečno srodstvo): Običaji su pretvarali politički dogovor u neraskidivu vezu.

 

Vlastimirovići – Menadžeri saveza, a ne despoti

Prva srpska država pod dinastijom Vlastimirovića bila je, u stvari, konfederacija župa. Vladar nije bio božanstvo, već "arhont" – prvi među jednakima, vrhovni koordinator saveza. Onog trenutka kada je ovaj savez prihvatio hrišćanstvo u 9. veku, ime "Srbi" je dobilo svoj ideološki pečat. Od "onih koji su se udružili", postali smo "oni koji dele istu veru i pismo". Tako je društveni ugovor postao narodna sudbina.

Zaključak: Identitet kao izbor

Ovo istraživanje nam govori nešto veoma važno o našem identitetu. Srbi nisu narod nastao u laboratoriji ili izolaciji, već narod koji je pobedio istoriju kroz ujedinjenje.

Nismo postali Srbi zato što smo imali isti DNK od prvog do poslednjeg čoveka, već zato što su naši preci imali dovoljno svesti da se "priserbe" jedni drugima kada je bilo najteže. Ime koje danas nosimo nije ništa drugo nego spomenik tom drevnom, uspešnom slovenskom savezu.

Ovu tezu o Srbinu kao "savezniku" i "slobodnom čoveku" čvrsto podupiru autoriteti ruske nauke poput Olega Trubačova, koji kroz rusku etimološku školu dokazuje da je naše ime spomenik slovenskoj socijalnoj pravdi i zajedništvu, a ne tuđinsko ime ili naziv za ropstvo.

Ovo nisu samo nagađanja – ruska škola etimologije na čelu sa Trubačovim decenijama dokazuje da je naše ime simbol slovenske slobode i udruživanja, dok su teorije o "robovima" ili "vladarima iz pustinje" samo puste želje onih koji ne razumeju jezik naših praotaca.