ИЗМЕЂУ ПОДВИГА И МАНИПУЛАЦИЈЕ: Владислав Ђорђевић о феномену „материјалног мајчинства”

 

У својој најновијој објави, публициста Владислав Ђорђевић подигао је прашину користећи термин који пара уши – „алиментационе пичке”. Иако сам признаје да је израз простачки, он тврди да је такво и понашање жена на које се односи. Ђорђевић овде не напада институцију мајчинства, већ оно што види као перфидну економску стратегију скривену иза свете улоге мајке.

Дете као извор прихода?

Главна оштрица Ђорђевићеве критике усмерена је на жене које, према његовим речима, дете рађају искључиво ради сопственог материјалног интереса.

• Интерес изнад љубави: Он тврди да такве особе не занимају ни партнер, ни љубав, ни породица, већ искључиво алиментација.

• Манипулација друштвом: Највише га иритира чињеница да јавност те жене често сврстава у исту категорију са истински угроженим самохраним мајкама, пружајући им социјалне привилегије и сажаљење.

Јасна граница: Честите мајке против манипулаторки

Ђорђевић прави оштру поделу како би избегао оптужбе за мизогинију (иако је свестан да ће их бити). Он наглашава да постоје жене које су самохране мајке постале не својом вољом:

1. Удовице које су изгубиле партнере.

2. Жене које су из оправданих разлога напустиле брак.

3. Жене које су постале жртве хира или неодговорности партнера.

За ове жене он има пуно поштовање и подршку. Његов бес је резервисан за оне које су у тај статус ушле „из чистог хира” и прорачуна.

Друштвени парадокс: Кад „хир” постане социјална привилегија

Аутор овде поставља суштинско питање: Да ли као друштво награђујемо лоше мотиве? Док честите жене са муком одгајају децу, Ђорђевић види „манипулаторке” како вешто користе законски оквир и јавно сажаљење да би обезбедиле себе, занемарујући притом дубљи смисао родитељства.

---

Да ли је Ђорђевићев речник претерано суров или је овакав „шок третман” неопходан да би се указало на реалне злоупотребе у друштву? Може ли се направити јасна разлика између ове две групе мајки у пракси?