ЖЕНЕ КОЈЕ ЛАЖУ

Аутор текста: Владислав Ђорђевић

Јуче сам погледао једну истиниту причу. Радња се одиграва двадесетих година прошлог века – дакле, пре стотињак година – у Флориди. Један белац је истукао своју жену белкињу. Није наведен разлог за то, али препостављам да је разлог лоше понашање жене на пољу сексуалности. Наиме, то је најчешћи разлог насиља мушкараца према женама. Било како било, жену је било срамота да каже истину о својим модрицама, па је некоме – вероватно некој својој другарици – рекла – вероватно кроз сузе и плач – да ју је покушао силовати неки црнац из оближњег црначког насеља. Вест се муњевито проширила у белачкој средини. Сви су дословно подивљали. Узели су оружје и мочуге у руке. Линчовали су и обесили све црнце које су ухватили. Неки су успели да побегну. Сакрили су се у мочвару и тако спасили. Белачка руља је запалила све црначке куће. Цело село је претворено у прах и пепео. Никада се није обновило, што је и био циљ руље. И што је још горе: истрага није извршена. Жена која је лагала, остала је у свести белаца само јадна „жртва покушаја силовања” и хероина која се томе одупрла. Мушкарац који ју је истукао такође није одговарао за то. На неки начин и тај насилник је испао жртва. Уместо да буду кажњени и тај муж насилник и та жена лажљивица сажаљевани су као „жртве”. Сви који су линчовали и обесили невине црнце добили су репутацију праведних осветника, заштитинка беле расе и беле, чедне жене.

Истага је извршена так деведесетих година XX века. Саслушано је неколико преживелих сведока. У време напада руље они су били деца, а током саслушања старци и старице. Добили су моралну и материјалну сатисфакцију. Правда је колико-толико задовољена. Ипак, линчовани и обешени црнци могу правду добити само у Царству Божјему. То није једини такав случај. Много је било линчовања и вешања црнаца на основу лагања белкиња да су силоване или напаствоване.

Ситуација је данас слична. И данас неке жене лажу да су „силоване” и „сексуално злостављане”, а јавност на те вести дословно подивља. Руља и данас урличе кад чује такве вести. Тражи „силеџију” и жели да га линчује. Један такав „силеџија” је био и недавно преминули Мирослав Мика Алексић. Неки су хтели дословно да га линчују. Неки су предалгали да му се одсеку гениталије. Није физички линчован, нити кастриран, али је медијски линчован. Живот му је уништен и пре смрти.

Мислим да је наравоученије јасно. Неке жене својим лагањем дословно убију невине људе. Не треба потценити моћ женског лагања. Оно може невиног човека да одведе на суд, притвор, затвор, баруштину, вешала и гроб. Женско лагање човеку може да уништи углед, репутацију, иметак и живот. Седморица мушкараца су линчовани и обешени због лагања једне жене. Жене су веште у интригама и обмањивању јавности. Као што су истинска напаствовања грозна, исто тако су грозна и лажна оптуживања. Због њих невини страдају.