MIT O „SVETSKOJ ŠAJKAČI”: Kako je vojnička kapa postala „dokaz” o srpskom poreklu sveta?

Pripadnik narodu Kaškaj (Qashqai) iz Irana

Ako pratite društvene mreže, sigurno ste naišli na fotografiju čoveka iz Irana koji nosi kapu neverovatno sličnu našoj šajkači. Uz nju obično ide bombastičan tekst: „Evo dokaza ko su zapravo Iranci!” ili „Srpska kultura je kolevka čovečanstva!”.

Ovo je klasičan primer pseudoistorijskog marketinga koji se oslanja na vizuelni šok, a potpuno ignoriše istorijske činjenice. Hajde da vidimo zašto šajkača nije „drevni srpski simbol” koji smo podelili svetu, već moderna vojnička oprema.

Hronološki zid: Šta su Srbi nosili pre šajkače?

Osnovna zabluda sledbenika pseudoistorije je uverenje da su naši preci „odvajkada” nosili šajkaču. Istina je, međutim, sasvim drugačija. Do druge polovine 19. veka, srpski seljak u Šumadiji ili Pomoravlju nosio je:

• Crvene fesiće (plitke kape od čoje);

• Vunene šubare;

• Različite oblike platnenih kapa koje nemaju nikakve veze sa oblikom šajkače.

Šajkača se u Srbiji masovno pojavljuje tek 1870. godine. Dakle, ona je u našoj tradiciji prisutna tek nešto više od 150 godina. Kako je onda moguće da su Iranci pre nekoliko hiljada godina „nasledili” kapu koju mi tada nismo ni imali?

Srpski vojnik sa bajonetom (Atelje Kenig)

Vlasnik: 0922, Id: 1341

Istinsko poreklo: Od austrijskih reka do srpskih brda

Naziv šajkača nije nastao iz mita, već iz vrlo konkretne vojne službe. Nju su prvobitno nosili šajkaši – graničari na rekama (Dunavu i Tisi) u službi Habzburške monarhije. Šajkaši su bili vojnici na brzim čamcima zvanim „šajke”.

Dizajn ove kape nije bio estetski izbor, već praktično vojno rešenje preuzeto iz austrougarske vojne uniforme. Kada je srpska vojska 1870. godine tražila jeftinu, praktičnu i toplu kapu za svoje vojnike, usvojila je ovaj model jer se lako sklapala, mogla se nositi ispod šlema i bila je jednostavna za masovnu proizvodnju.

Kako je uniforma postala „narodna”?

Nakon srpsko-turskih ratova i velikih sukoba početkom 20. veka, seljaci koji su se vratili sa fronta doneli su svoje uniforme kućama. Pošto je odeća bila oskudna, nastavili su da nose vojničke šajkače u svakodnevnim poljskim radovima. Tako je jedna državna, vojna kapa za samo par generacija postala simbol seljaka i deo onoga što danas zovemo „narodna nošnja”.

Iranska kapa „do-goši”: Slučajnost, a ne poreklo

Čovek na slici koja kruži internetom pripada narodu Kaškaj (Qashqai) iz Irana. Njihova kapa se zove „do-goši” (što znači dva uva).

Iako liči na šajkaču, ona ima potpuno drugačiju istoriju:

• Pravi se od tvrdo presovane filcane vune (pusta), a ne od sukna (čoje).

• Njen specifičan dizajn sa „ušima” postao je popularan tek u 20. veku zahvaljujući jednom od njihovih kanova (Nasir-kanu).

• Služi nomadima kao zaštita od sunca i vetra u pustinjskim uslovima.

Poštujmo svoju istoriju, ne prisvajajmo tuđu

Tvrditi da su Iranci „zapravo Srbi” zbog jedne kape nije patriotizam – to je nepoznavanje sopstvenih korena. Šajkača je simbol časti, junaštva i slobode srpskog vojnika iz 19. i 20. veka. To joj je sasvim dovoljno.

Nasilno guranje šajkače u antiku i njeno „izvoženje” u Iran samo degradira našu stvarnu istoriju. Mi smo narod čija je tradicija bogata prožimanjima, a šajkača je najbolji primer kako jedan praktičan predmet može postati simbol identiteta, bez potrebe za bajkama o „narodu najstarijem”.

Sledeći put kada vidite sliku iz Irana, setite se: sličnost je u oku posmatrača, ali su činjenice u arhivima.

Redakcija „Potkazivanje"