Мрзимо Иран изнад свега, али прижељкујемо њихов удар на Бондстил

Пише: Александар Јанковић

Пише: Александар Јанковић

Наводни „ирански муџахедини из Хамаса” су нам, кажу појединци, нанели велико зло. Управо такви нам данас коментаришу комплетан геополитички потрес и држе лекције о томе ко је већи или мањи Србин на основу тога што неко „навија” за Иран насупрот Америци и Израелу.

Суштина је следећа: највећи дестабилизатор планете од њеног постанка је Израел, а последњих век и по то је и прва ционистичка западна сила — Америка. Готово сваки глобални сукоб они су организовали, спровели и окончали искључиво према сопственим интересима.

То се директно односи и на рат у бившој СФРЈ. Лично су инжењерингом изазвали сукоб; свесно су ћутали док су трајали окршаји са Хрватима, а потом и током сукоба у БиХ. Остали су неми на српске жртве, док им је статистички највеће страдање муслимана у БиХ савршено погодовало. Зашто им је то ишло у прилог, процените сами на основу данашњих дешавања...

Када је пређена критична тачка, благонаклоно су посматрали долазак бораца из Ирана, али не заборавите да је још већи број стигао из Саудијске Арабије и других исламских земаља, чији су кадрови касније постали најекстремнији. Међутим, наш просечни „бин-Србин” и даље памти „Хамасове муџахедине из Ирана” (иако је Хамас палестински покрет, сунитски оријентисан и верски супротстављен шиитском Ирану) само да би доказивао сопствени патриотизам. Нека доказује шта жели, али нека барем не износи небулозе.

Према већ опробаном рецепту, организатор свих злочина побринуо се да међу нама посеје злу крв која не чили. Подељени и закрвљени, ми смо гарант њихове несметане доминације; уједињени и сложни, представљамо озбиљну препреку. Управо зато снажно подржавам сваку силу способну да зада ударац главним светским крвницима. Радујем се њиховим губицима и, као и многи други, надам се да ће се Техерану „омаћи” која ракета пут Бондстила. Јер, што се тиче нас и наших „вељих” Срба, тамо петарда неће пући осим ако је неко други за нас не баци.