Sumrak prava i vladavina "Svetskog policajca": Slučaj Iran 2026.

PIše: Redakcija "Potkazivanje"

Dok svetski i domaći mediji bruje o "hirurškoj preciznosti" i "neophodnosti" eliminacije ajatolaha Sajeda Ali Hamneija, prava istina se krije iza zavese koju niko ne sme da povuče. Ono što smo videli 28. februara 2026. godine u Teheranu nije bila samo vojna operacija. To je bila ekstrajudicijalna likvidacija lidera suverene zemlje i njegove porodice, izvedena uz svesno i namerno gaženje svake norme međunarodnog prava.

Gde je nestao Savet bezbednosti UN?

Slučajno ili namerno, u svim analizama "stručnjaka" izostaje ključno pitanje: Ko je dao saglasnost? Prema Članu 2, stavu 4 Povelje UN, sve članice su dužne da se uzdrže od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta bilo koje države.

SAD i Izrael su ovaj temeljni princip ignorisali. Da bi akcija bila legalna, morala bi se sprovesti isključivo pod mandatom Saveta bezbednosti (Glava VII Povelje UN) ili u strogo definisanoj samoodbrani prema Članu 51. Međutim, samoodbrana ne podrazumeva pravo na likvidaciju šefa države u njegovom domu dok spava. Ovim činom, SAD su se ponovo postavile iznad sistema, nastavljajući decenijski niz nekažnjene agresije (Koreja, Vijetnam, Irak, Jugoslavija).

Balkanski čvor: Zašto je javnost podeljena?

Dok jedan deo javnosti u Srbiji i okruženju osuđuje brutalno kršenje međunarodnog prava, drugi deo na ovo ubistvo gleda kroz prizmu istorijske pravde i ličnih trauma. Polemika je duboka jer Hamneijeva zaostavština nosi dva teška tereta za ljude na ovim prostorima:

1. Sećanje na rat u Bosni: Mnogi u Srbiji ne zaboravljaju da je pod vođstvom Hamneija Iran bio jedan od glavnih snabdevača oružjem i borcima (mudžahedinima) bošnjačke strane tokom građanskog rata u BiH. Za njih, Hamnei nije samo daleki teokrata, već lider koji je direktno učestvovao u sukobu protiv srpskog naroda devedesetih.

2. Represija nad sopstvenim narodom: Tu su i oni koji likvidaciju vide kao "zasluženu kaznu" zbog brutalnog gušenja protesta unutar samog Irana. Optužbe za hiljade ubijenih mladih ljudi koji su se podigli protiv njegove vlasti, naročito nakon 2022. godine, stvorile su sliku tiranina čiji je pad, u njihovim očima, opravdan moralnim razlozima, čak i ako je pravno upitan.

Terorizam ili "Obojena revolucija"?

Ipak, moramo se zapitati: da li lična mržnja sme da opravda rušenje svetskog poretka? Prema Rezoluciji 2625 Generalne skupštine UN, mešanje u unutrašnje stvari druge države je zabranjeno. Finansiranje nemira, korišćenje Starlinka i hakovanje državnih sistema radi rušenja vlasti nije "borba za slobodu", već hibridna agresija. Ako dozvolimo da se lideri ubijaju na osnovu toga "da li su bili dobri ili loši", ko će sutra biti sudija?

Ubistvo porodice: Ratni zločin bez kazne

Najteži udarac čovečnosti je pogibija Hamneijeve supruge, ćerke i unuke. Prema Četvrtoj ženevskoj konvenciji (Član 27), civili moraju biti zaštićeni. Svesno žrtvovanje deteta i žene u privatnoj rezidenciji, kršeći princip distinkcije i proporcionalnosti, predstavlja čisti ratni zločin, bez obzira na to šta mislili o političkoj figuri samog Hamneija.

Ekonomski interesi i BRIKS

Iza priča o ljudskim pravima i "zasluženoj kazni" krije se pljačka resursa. Iran je stub BRIKS-a i ključna karika u energetskoj bezbednosti Kine i vojnoj saradnji sa Rusijom. Izbacivanjem Irana, SAD pokušavaju da očuvaju dominaciju petrodolara. Cilj je postaviti marionetsku vlast koja će crpiti prirodna bogatstva Irana u korist zapadnih korporacija.

Prava sankcija za Trampa i Netanjahua

Svet je podeljen, ali pravo ne sme biti rastegljiva kategorija. Rešenje leži u individualnoj krivičnoj odgovornosti. Prema Nirnberškim principima, niko nije iznad zakona. Prave sankcije ne treba uvoditi narodima, već direktno donosiocima odluka – Donaldu Trampu i Benjaminu Netanjahuu. Njihova imovina mora biti zamrznuta, a kretanje ograničeno međunarodnim poternicama zbog neselektivnih napada na civile.

 Ko je sledeći?

Kina i Rusija pojačavaju svoju bezbednost, svesne da je Iran bio samo test. Ako "svetski policajac" prođe nekažnjeno za ubistvo deteta u rezidenciji pod izgovorom geopolitike, niko više nije bezbedan. Međunarodno pravo je na samrti, a na nama je da podignemo glas protiv sistema u kojem sila piše zakone, a istorijske rane služe kao izgovor za nove zločine.