НАСИЉЕ ОКЛЕВАЊЕМ: Како женска неодлучност постаје инструмент моћи

 

Сви знамо за физичко и вербално насиље, али постоји једна суптилна, невидљива и изузетно токсична форма притиска којој су изложени хиљаде младића данас. Ову појаву је у свом тексту прецизно описао публициста Владислав Ђорђевић, називајући ствари правим именом: Насиље оклевањем. То је оно чувено „печење на тихој ватри” које поједине девојке користе како би своје партнере држале у стању трајне збуњености и покорности.

„Should I Stay or Should I Go?” – Дилема коју Ђорђевић разоткрива

Ђорђевић у својој анализи скреће пажњу на младиће који су у дугим везама, улажу време, емоције и новац, а заузврат добијају само бесконачно нећкање. Када дође тренутак за следећи корак – брак – почиње фестивал изговора.

Као у оној познатој песми панк рок групе The Clash „Should I Stay or Should I Go”, младићи се врте у зачараном кругу. Да ли да остану и надају се промени, или да оду и спасу оно мало достојанства што им је остало? Према Ђорђевићу, оваква неодлучност није плод случајности, већ често свесно или несвесно „тврђење пазара”.

Трговање пазаром и уцена неодлучношћу

У свом тексту, Ђорђевић истиче како се девојке у оваквим ситуацијама двоуме, околишају и измишљају разлоге за одлагање удаје. Док год је она „неодлучна”, младић је у подређеном положају. Он свашта покушава како би је одобровољио, купује, угађа и доказује се, надајући се да ће коначно пресећи.

Ово је заправо стратешко исцрпљивање. Ђорђевић објашњава да се мушкарац на тај начин држи на „тихој ватри”, где је његова судбина и будућност породице у рукама особе која се игра са његовим живцима под плаштом „тражења себе”.

Психолошко насиље као модерна норма

Ђорђевић оправдано пита: зашто се ово не назива насиљем? Ако мушкарац својим понашањем врши притисак, он је насилник, али ако девојка својим бесконачним оклевањем и уценама уништава године живота једног младића, то се назива „правом на избор”.

За Ђорђевића, ово је чист облик психолошке агресије где се мушкарац претвара у молиоца, збуњеног и изгубљеног у лавиринту женске неодлучности.

Закључак

Текст Владислава Ђорђевића служи као опомена за све младиће који пролазе кроз ову голготу. Ако веза подсећа на суђење без краја, а ви сте вечити оптужени који мора да се доказује да би заслужио „да”, запитајте се ко је ту жртва. Време је најскупљи ресурс, а „насиље оклевањем” је начин да вам се то време неповратно украде.

---

Шта ви мислите о овој тези Владислава Ђорђевића? Да ли је неодлучност заиста форма насиља или само део модерне љубавне игре? Пишите нам у коментарима.