Deca kao ratni plen: Ko to daje sebi za pravo da „ne da“ dete?

Piše: Uredništvo Potkazivanja Analiza teksta: Nataša Ban / M.M. / Dnevnik / HRT (19.03.2026.)

Dok se institucije u regionu gađaju brojkama o hiljadama razvoda godišnje, iza kulisa se odvija tihi rat u kojem su deca najčešće živi štit. Članak objavljen na HRT-u razotkriva surovu istinu koja važi podjednako i u Hrvatskoj i kod nas: roditeljski konflikt postao je poligon za manipulaciju, a pravo deteta na lične odnose sa oba roditelja pretvoreno je u monetu za potkusurivanje.

Vreme je da stvari nazovemo pravim imenom i uporedimo ovaj "izveštaj sa ratišta" sa našom svakodnevicom.

Dete nije „kofer“, a roditelj nije vlasnik

Melita Požgaj iz Hrvatske udruge za ravnopravno roditeljstvo pogađa u centar: roditelji nakon razvoda daju sebi za pravo da dete tretiraju kao stvar. Rečenica "Ne dam ti dete" nije samo izraz besa – to je direktno kršenje zakona i osnovnih ljudskih prava.

Analitički osvrt: Kod nas je situacija identična. Terminologija poput „viđanja“ ili „kontakta“, koju zakon ne prepoznaje, i dalje dominira u glavama roditelja, ali i nekih službenika. Zakon poznaje samo lične odnose, a oni su pravo deteta, a ne dozvola koju jedan roditelj izdaje drugom. Dete nije vlasništvo; ono ima urođeno pravo na mamu i tatu. Svako uskraćivanje tog prava je svesno nanošenje emotivne štete sopstvenom detetu.

 Sadistička pitanja: Izaberi koga više voliš

Psiholog Gordana Buljan Flander upozorava na sistemsko i roditeljsko zlostavljanje kroz pitanje: "S kim želiš da živiš?" To nije demokratija u porodici, to je emocionalno mučenje.

Terati dete da bira između dva stuba sopstvenog sveta je čin vrhunske neodgovornosti. Naši centri za socijalni rad često peru ruke od odgovornosti tako što teret odluke prebacuju na pleća deteta, nazivajući to „uvažavanjem mišljenja deteta“, dok je u stvarnosti to često samo legalizacija roditeljske manipulacije i otuđivanja.

 Institucionalna rupa: Gde su rešenja?

Socijalni radnici i psiholozi (Renata Sever, Bojan Klapčić) priznaju ono što svi znamo – sistem nema ni vremena, ni jasan koncept.

• Sistem ne radi: Dok se administracija bavi papirima, roditeljski sukobi eskaliraju do tačke bez povratka.

• Izostanak prinude i terapije: Bez uređenog sistema koji bi primorao konfliktne roditelje na terapiju i edukaciju, deca ostaju zarobljena u „strastima“ odraslih koji nisu sposobni da razdvoje svoje povređene sujete od roditeljske uloge. Kod nas se rešenja često traže godinama, dok dete odrasta u atmosferi netrpeljivosti.

Dosta je skrivanja iza „dobrobiti deteta“

Najpotresnija poruka ovog izveštaja je vapaj deteta: "Volite mene više nego što mrzite jedno drugo." Pristojnost nakon razvoda nije stvar dobre volje, već obaveza. Svaki roditelj koji koristi dete da bi napakostio onom drugom, direktno radi protiv deteta.

Naše društvo i institucije moraju prestati da tolerišu ovakvo ponašanje. Lični odnosi sa oba roditelja su zakonska i ljudska obaveza, a ne nagrada koju jedan roditelj „dodeljuje“ drugom. Vreme je da centri za socijalni rad prestanu da budu nemi posmatrači i postanu stvarni zaštitnici prava deteta.

---

Izvor: Hrvatska radiotelevizija (HRT), autorka Nataša Ban, 19. mart 2026.

https://vijesti.hrt.hr/hrvatska/djeca-imaju-pravo-na-mamu-i-tatu-i-nakon-razvoda-12627872