Чанкородица

Док су се наивни Срби бринули да ли ће мајка сина Ненада Чанка преживети штрајк глађу у притвору, нису ни сањали да ће их са платформе која лансира будуће лидере који немају имена ни програма, дотична са нескривеном мржњом и гађењем прозивати за фетишизам, примитивизам и магију.

Ова наставница социологије по вокацији или не зна или намерно прећуткује да су анимизам и фетишизам, како је са позиције наводног ауторитета објаснила појаву огромног броја верника у редовима за целивање Појаса Пресвете Богородице, само део и то почетни, развоја религије као феномена који је стар колико и човек, а који је имао потребу да да одговор како спољашњим, тако и изазовима свог унутрашњег живота. Прво је чинио магијом, друго мистиком, из којих су се много касније развиле наука и религија.

Магија и религија имају сличности утолико што су подједнако старе и што обе делују у сфери натприродног и чудотворног, међутим магија суштински почива на сујети човека-мага, док религија почива на страхопоштовању према Богу уз молитве које му се упућују при потпуној свести о својој немоћи и слабости. Магија тражи тренутан, аутоматски учинак, док религија учи стрпљењу и вери у Промисао да ће какав год буде исход, он на крају бити на духовно добро.

Фетишизам, анимизам и магија које мајка сина приписује православним верницима, можда су биле део многобожачких религија, али већ успостављањем вере у Старозаветног Бога, оне губе своју психолошку и социолошку функцију, што показује врло експлицитно наређење у Закону који је социолошки и, кажу зли језици, можда ближи - „Мушкарац или жена у коме пребива дух мађије, треба да умре“. Доласком Господа Исуса Христа, за анимизмом, магијом и фетишизмом престаје свака потреба, а да ли таквих појава има зависи искључиво од степена вере појединца.

Једно је сигурно, без Христа и појединачног човека који га је примио у своје срце, није могуће раздвојити жито од кукоља, јер свако пројектује оне наслаге, односно грехове о којима не жели да зна, па тако и мајка сина свој пагански део на православне вернике. Пагански човек, звучи познато, хедониста је, лукав, безобзиран, увек превише личан, а никад начелан, а у социјалном и политичком смислу је демократски анархиста. Он је себични индивидуалац, неспреман на сарадњу, чак иако његовој заједници прети опасност од заједничког непријатеља.

Но и као такав/таква, по Божјој Промисли може послужити за утврђивање вере у Њега.

Тако је немали број нас верника током драме „сина Ненада Чанка мајци из наручја“, учврстила своју веру у могућност безгрешног зачећа.

Др Јована Стојковић

председник Покрета Живим за Србију

Прикажи мање