U ODBRANU SVETINJE OD KABINETSKE AROGANCIJE: Zašto je napad na vernike sramno vređanje narodnog dostojanstva

Piše: Uredništvo Potkazivanja

Srbija je svedočila veličanstvenom prizoru: stotine hiljada pravoslavnih hrišćana, u miru, dostojanstvu i molitvenoj tišini, satima su čekali u redovima kako bi celivali Pojas Presvete Bogorodice. Taj događaj bio je živo svedočanstvo da u narodu i dalje kuca snažno pravoslavno srce. Međutim, umesto da taj prizor izazove poštovanje – ili makar elementarnu pristojnost kod onih koji sebe nazivaju „elitom“ – dočekan je sa nezapamćenom bujicom cinizma, uvreda i agresivnog sekularizma.

Slučaj novosadske profesorke sociologije Marije Vasić, koja je ovaj duboko duhovni čin u medijima etiketirala kao „fetišizam“ i „magijski ritual“ (pozivajući se na teorije s kraja 19. veka), ogolio je duboki prezir koji takozvana „građanska“ Srbija gaji prema sopstvenom narodu. To što se taj prezir pokušava sakriti iza „naučnih definicija“ i školskih udžbenika čini stvar samo bezobraznijom.

Podmetanje i neznanje: Kako se teologija falsifikuje „naukom“

Suština ovog kabinetskog napada na verujući narod leži u kardinalnom teološkom neznanju i svesnom falsifikovanju pravoslavne prakse. Nazivati pravoslavne hrišćane „fetišistima“ i optuživati ih za „magijske rituale“ nije nikakva naučna istina, već uvreda zasnovana na čistoj ignoranciji.

Pravoslavna crkva je još na Sedmom vaseljenskom saboru 787. godine jasno, precizno i za sva vremena rešila ovo pitanje, povukavši nepremostivu granicu između paganskog idolopoklonstva i hrišćanske pobožnosti:

• Obožavanje (latrija) pripada samo i isključivo Trojičnom Bogu.

• Poštovanje (proskinezis) se ukazuje Svetiteljima i njihovim materijalnim svedočanstvima (ikonama i relikvijama).

Pravoslavni vernik koji prilazi Pojasu Presvete Bogorodice ne veruje da je to parče tkanine bog, niti da ono poseduje neku autonomnu, magijsku moć. Vernik zna da kroz taj opipljivi istorijski spomenik izražava ljubav i molitveno se obraća živoj ličnosti – Majci Božijoj, a preko Nje samom Gospodu. Blagodat ne dolazi automatski iz predmeta, već od Boga, kao odgovor na veru i ljubav čoveka. Svoditi to na „fetišizam“ jeste najprizemniji redukcionizam koji svesno vređa inteligenciju i duhovno iskustvo miliona ljudi.

Nema ničeg primitivnog u ljubavi i nadi. Primitivizam je kada neko sa par kupljenih diploma i pročitanih lekcija uzme sebi za pravo da sa visine sudi o duhovnoj kolevci i veri naroda koji je kroz vekove stradao i opstajao upravo zahvaljujući tom Zavetu.

Igor Mihaljević i sekularni ekstremizam: Rečnik lomače u ime „nauke“

Najbolji dokaz da ovde nije reč o nauci, već o čistoj ideološkoj ostrašćenosti, jeste agresivna odbrana profesorke Vasić u tekstu novinara Igora Mihaljevića. Pokušavajući da opravda etiketiranje vernika, autor je upotrebio rečnik koji podseća na najmračnija vremena komunističkog progona Crkve.

Vernici koji praktikuju svoju veru proglašeni su „klerikalnim fetišistima“, „nepismenim stanovništvom“, pa čak i „SA odredima za odstrel“. U maniru najgoreg dogmatizma, u istu ravan se stavljaju egzaktna biologija (Teorija evolucije) i spekulativna sociologija religije iz 19. veka, koja je i u samom svetu odavno odbačena kao zastareli pozitivistički kalup.

Bizarno je da ljudi koji o Pravoslavlju ne znaju apsolutno ništa, koji ne žive crkvenim životom i otvoreno pokazuju gađenje prema svemu što ima srpski i hrišćanski predznak, daju sebi slobodu da vernike uče šta je „prava vera“, pozivajući se licemerno na Hrista. To je vrhunac cinizma: pljuvati po Crkvi, a onda se zaklanjati iza Hrista da bi se opravdao sopstveni autošovinizam.

Politička kazna za prezir prema narodu

Ova politička i kulturna opcija, koja se danas agresivno svrstala u odbranu profesorke Vasić, godinama se u čudu pita zašto nema nikakav uspeh na izborima i zašto ih narod uporno odbacuje. Odgovor im je ispred nosa, ali od sopstvene arogancije ne žele da ga vide.

Ne možete svakodnevno pljuvati po svetinjama sopstvenog naroda, ismevati ljude koji se mole za zdravlje svoje dece i porodice, proglašavati 900.000 građana za „zatucanu masu“, a onda očekivati da ti isti ljudi glasaju za vas. Kada svesno i zlonamerno udarite na ono što je narodu najsvetije – na veru, na Bogorodicu, na Kosovo i Metohiju kao duhovnu kolevku – na izborima ne dobijate cenzus, već najstroži crveni karton.

Sve dok se u javnom prostoru pod maskom „nauke“ i „evropskih vrednosti“ bude sprovodio teror nad verskim osećanjima većinskog naroda, odgovor verujuće Srbije biće jasan i odlučan. Vernici nemaju potrebu da se pravdaju kabinetskim teoretičarima. Svetinja se brani dostojanstvom, molitvom i trajanjem, a agresivni sekularizam će ostati tamo gde mu je i mesto – na margini društva koje je davno izabralo svoj put: put Svetog Save i vernosti Bogu.